Akademski plenum upozorava da bi eventualno zamrzavanje ili smanjenje evropskih fondova moglo ozbiljno da ugrozi ekonomsku stabilnost Srbije, uspori privredni rast i dodatno pogorša životni standard građana u narednom periodu.
Kako navode, Srbija je ekonomski snažno povezana sa Evropskom unijom, koja učestvuje sa više od 60 odsto u spoljnotrgovinskoj razmeni i predstavlja najvećeg investitora i izvor razvojnog kapitala. Zbog toga bi svaki ozbiljniji poremećaj odnosa sa Briselom imao direktne posledice na domaću privredu.
„Manji priliv evropskog kapitala značio bi manje investicija, usporavanje infrastrukturnih projekata, pad privredne aktivnosti i dodatni rast ekonomske neizvesnosti“, upozorava Jovica Pejčić, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, u ime Akademskog plenuma.
Prema njihovim ocenama, Srbija se već nalazi pod pritiskom globalne ekonomske nestabilnosti, energetskih šokova i rasta cena, a dodatno ekonomsko udaljavanje od Evropske unije moglo bi da dovede do usporavanja rasta, novog talasa inflacije i pada realne kupovne moći stanovništva.
Upozorava se i da bi tokom 2026. godine građani mogli da se suoče sa znatno skupljim životom, dok bi mogućnosti za novo zapošljavanje postajale sve manje. Čak i u slučaju nominalnog rasta plata, cene bi, kako navode ekonomisti, rasle brže od prihoda.
Akademski plenum ocenjuje da pitanje evropskih fondova više nije samo političko, već pre svega ekonomsko i socijalno pitanje koje direktno utiče na budućnost građana i stabilnost države.
