Dan nakon incidenta na Slaviji i političkih tenzija u Beogradu, predsednik Srbije boravio je u Kini gde mu je uručeno visoko državno odlikovanje. Događaj je u delu javnosti izazvao snažne reakcije, posebno u kontekstu dugogodišnjih kontroverzi oko kineskih investicija u Srbiji, ekoloških posledica rudarskih i industrijskih projekata, kao i odnosa između ekonomskih interesa, zdravlja građana i zaštite životne sredine.
Dan nakon što su horde kriminalaca jurile građane po Slaviji, predsednik je primio orden u Kini. Simbolični, masivni lanac od zlata, koje je verovatno iskopano negde u Srbiji pa završilo tamo. Svaka čast. Svaka čast i kolegama iz medija, koji su ovaj veličanstveni momenat zabeležile.
Mnogi će reći da predsednik taj orden nije zaslužio. Ali, ako ga je iko zaslužio on je. Zašto?
Ono što je on dao Kini nijedan predsednik ni država im nisu dali. Kineski gradovi su bili najzagađeniji na svetu zbog tih fabrika gde se prerađivala ruda. On je te fabrike prebacio na drugi kontinent, u našu malu Srbiju. Sad su naši gradovi najzagađeniji, a umesto Kineza umiremo mi. Sitnica je to za ovako veliku čast. Vredi taj orden svakog četvrtog meštanina Krivelja, koji umire od raka, vredi uništenih planina, reka, prirode. Vredi čak i Zaječara, kad su predati Bor i Majdanpek.
Sem toga, Kinezima je ustupljeno barem 15 posto teritorije na kojima se grade čitavi gradovi i važe njihovi zakoni.
Bilo bi šteta da ne pomenemo i to da naše zlato koje iskopavamo iz naše zemlje, od Kineza kupujemo vrlo jeftino, najpovoljnije moguće. I za to mu svaka čast.
To što se ne poštuju zakonske regulative, što se sve radi najjeftinije i najopasnije, sa materijama koje izazivaju trajno uništavanje prirode i biodiverziteta, to je u suštini još jedan veliki plus.
Nijedan Kinez van granica Kine nije učinio ovoliko za Kinu. Nažalost, predsednik Srbije nije Kinez, a kako stvari stoje nije ni Srbin. No, ovaj orden plaćen našom krvlju, našim zlatom, našom zemljom, životom i prirodom svakako je zaslužio.
