Roditelji dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju okupili su se juče ispred Vlade Srbije, razočarani što posle više od decenije borbe i obećanja vlasti njihov zakon ponovo nije usvojen – dok, kako kažu, za projekte poput EXPO-a, nacionalnog stadiona i „Ćacilenda“ novca uvek ima.
Predsednik stalno govori da smo ekonomski tigar i da nam je skočio BDP. Međutim, za najugroženije kategorije stanovništva, kakve su deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju nema novca. Kako to? Zašto to?
Da li zaista nema novca za njih ili prosto vlast nema sluha za njihove probleme ? Juče su se roditelji dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju okupili u Beogradu, pred zgradom Vlade Srbije. Razočarani su, jer su očekivali da nakon desetak godina skupljanja potpisa i ulaska zakona u proceduru, njihovi problemi najzad budu manji. Međutim, to se nije desilo.
Sa 36 glasova za i 141 uzdržan, zakon nije usvojen.
Pitamo poslanike vladajuće koalicije zašto ako kako kažu da zakon nije dobro sklopljen nisu ponudili svoju verziju koja bi bila bolja. Pitali su roditelji danas zašto ih ne čuju i da li razumeju sa čime žive roditelji te dece svakog dana.
Postavljala su se razna pitanja sa govornice. Bilo je suza, tuge, nemoći ali i rešenosti da se izbore za osnovna prava za njih i njihovu decu. Odgovora nije bilo.
Kažu da su ih dva dana pred protest pozvali iz Ministarstva rada i tražili da ne izlaze na protest. Ponudili su im razgovor. Kasno i premalo.
Upravo zato su porodice zajedno sa zabrinutim građanima i studentima prošetale do zgrade Ministarstva rada da im ostave transparente i zahteve. Svakako planiraju da opet dođu, jer nema povlačenja dok se zakon opet ne stavi na dnevni red i izglasa.
Nakon toga je jedan deo roditelja odlučio da poseti takozvani Ćacilend u blizini i da pita kako to da za zdravlje njihove dece novca nema a za nelegalni kamp ima. Želeli su da ostave transparente. Policija se u roku od par minuta pojavila i sve vreme ih fotografisala.
Ulazak u kamp nije bio dozvoljen iako su ljubazno zamolili. Roditelji su ipak ostavili na ogradi transparent na kome je pisalo „Roditelji koji žele da prežive„.
Toliko je tuge u toj rečenici jer za svakakve budalaštine je bilo novca, a za nešto što je zaista bitno nema. Roditelji su zaslužili ovaj zakon. Borba traje i trajaće dok god se zakon ne izglasa. Neshvatljivo je i neljudski da EXPO, Ćacilend ili nacionalni stadion budu pre ovog zakona.
Donesite zakon. Uradite nešto dobro i u javnom interesu.
