Na današnji dan, pre 44 godine, u Ljubljani je preminuo doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito. U 15:05 časova, 4. maja 1980. godine, Tito je preminuo u Kliničkom centru u Ljubljani, ostavljajući za sobom nasleđe koje je obeležilo jednu epohu.
Kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, u Beograd. Tri dana kasnije, na sahranu je došlo 700.000 ljudi, a prisustvovalo je 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je to najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Na sahrani su odali poslednju počast osnivaču Pokreta nesvrstanih 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Državnici iz oba tabora Hladnog rata došli su da odaju počast, uključujući Margaret Tačer, potpredsednika SAD-a Waltera Mondalea, Indiru Gandi, Hosnija Mubaraka, Sadama Huseina, Leonida Brežnjeva, Nikolaja Čaušeskua i švedskog kralja Karla XVI Gustava.
Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju, gde danas počiva zajedno sa suprugom Jovankom od 2013. godine. Njegov grob, zajedno sa obližnjim Muzejem Jugoslavije, i dalje privlači brojne turiste, posetioce i poštovaoce iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.
Josip Broz Tito, rođen 7. maja 1892. godine u Kumrovcu u tadašnjoj Austrougarskoj, ostaje zapamćen kao najmlađi vodnik austrougarske vojske u svom vremenu. Njegova uloga kao vođe Partizanskog pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata i kasnije kao lidera Jugoslavije obeležila je 20. vek. Tito je ostvario značajan doprinos kao predsednik Vlade, predsednik Saveznog izvršnog veća, predsednik Republike i predsednik Predsedništva SFRJ. Sa činom maršala Jugoslavije i položajem vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije, Tito je bio ključna figura u formiranju Pokreta nesvrstanih, čije je jedno vreme bio i generalni sekretar.
