Na današnji dan navršavaju se 33 godine od smrti Srđana Aleksića iz Trebinja, mladića koji je izgubio život braneći svog komšiju od nasilja motivisanog mržnjom. Njegov čin hrabrosti i ljudskosti ostao je trajni simbol otpora zlu, nacionalizmu i ravnodušnosti.
Prošlo je 33 godine od smrti Srđana Aleksića, čoveka koji je u vremenu mraka izabrao da ostane čovek. U trenutku kada je nasilje bilo norma, a ćutanje bezbednije od istine, Srđan je učinio ono što je smatrao ispravnim: stao je u odbranu drugog, ne pitajući za ime, veru ili naciju.
Dana 21. januara 1993. godine, na gradskoj pijaci u Trebinju, pripadnici Vojske Republike Srpske legitimisali su prolaznike. Kada su utvrdili da je jedan od njih Alen Glavović, Bošnjak, započeli su njegovo maltretiranje i fizičko zlostavljanje. Srđan Aleksić je tada stao u njegovu odbranu, ne pitajući za ime, veru ili naciju, već vođen elementarnim osećajem pravde.
Zbog tog čina, četvorica vojnika su Srđana pretukla naočigled građana i policije. Od zadobijenih povreda pao je u komu i preminuo šest dana kasnije, 27. januara 1993. godine. Imao je samo 26 godina.
Njegov otac je u čitulji napisao: „Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost.“
Ta rečenica i danas obavezuje sve nas.
Sećanje na Srđana Aleksića nije samo sećanje na prošlost, to je poziv za sadašnjost. Da biramo solidarnost umesto mržnje, hrabrost umesto ravnodušnosti i čoveka ispred svake podele. Jer svet se ne menja velikim rečima, već pojedincima koji u presudnom trenutku izaberu stranu dobra.
