ANEM: Umesto pravde – novi pucnji u Slavka Ćuruviju

Iako je na Uskrs 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, ubijen novinar Slavko Ćuruvija, njegovo ubistvo i dalje ostaje jedno od najtežih i do danas nerasvetljenih zločina nad novinarima u Srbiji. Gotovo tri decenije kasnije, pitanje odgovornosti i pravde i dalje izaziva duboke podele i otvara niz nedoumica u javnosti.

Do 2014. godine, kako se navodi u saopštenju ANEM-a koje potpisuje Veran Matić, istraga je bila opterećena brojnim opstrukcijama. U kasnijem periodu, podignuta je optužnica protiv Ratka Romića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Radomira Markovića. U jednom trenutku Srbija je, prema izveštajima Reportera bez granica, bila i na višoj poziciji na listi slobode medija u odnosu na naredne godine.

Optuženi su, kako se podseća, dva puta prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je Apelacioni sud kasnije doneo oslobađajuću presudu. Vrhovni sud Srbije je, prema navodima iz saopštenja, ukazao na bitne povrede krivičnog postupka tokom donošenja te odluke, što je dodatno otvorilo prostor za pravne i javne kontroverze.

Nakon tih odluka, usledili su i sudski postupci protiv Fondacije „Slavko Ćuruvija“, kao i, kako se navodi, novi talas pritisaka i nasilja nad novinarima i novinarkama u Srbiji. U saopštenju se ocenjuje da se bezbednost novinara dodatno pogoršava, uz sve češće prijave napada i pritisaka, od kojih su neki okarakterisani kao pokušaji teških krivičnih dela.

Posebno se ističe da porodica Slavka Ćuruvije, koja je osnovala fondaciju posvećenu njegovom nasleđu, godinama trpi dodatne sudske i javne pritiske. U saopštenju se navodi i da su pojedini sudski postupci protiv fondacije i njenih predstavnika doveli do dodatnog finansijskog i pravnog opterećenja.

Fondacija, prema istom izvoru, ukazuje da se u sudskim postupcima nisu u dovoljnoj meri uzeli u obzir svi njeni argumenti, već da su odluke zasnovane na ranijim presudama koje su kasnije bile osporavane u višim sudskim instancama.

U širem kontekstu, organizacije za slobodu medija i međunarodne institucije godinama prate slučaj Ćuruvija kao primer sporog i složenog procesa suočavanja sa ubistvima novinara i problemom nekažnjivosti. Srbija je, prema indeksima slobode medija Reportera bez granica, u tom periodu beležila pad na rang listi, što se u izveštajima povezuje sa opštim stanjem medijskih sloboda.

U saopštenju se dalje ukazuje i na fenomen SLAPP tužbi – postupaka koji, kako se navodi, imaju za cilj finansijsko iscrpljivanje i odvraćanje novinara i javnih aktera od bavljenja temama od javnog interesa.

Slučaj „Ćuruvija“, kako se ocenjuje, ostaje simbol nerešenih pitanja u vezi sa ubistvima novinara, ali i šireg problema institucionalnog odgovora na napade na slobodu izražavanja. Istovremeno, ukazuje se na potrebu da se slučajevi ovog tipa nastave pratiti i istraživati, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina i pritisaka na medije.

Na kraju saopštenja naglašava se da slobodno i profesionalno novinarstvo ostaje ključno za informisanje javnosti i očuvanje demokratskih standarda, te da je neophodno nastaviti borbu protiv nekažnjivosti i pritisaka na medijske radnike.