Planina Bobija, smeštena u zapadnoj Srbiji, u području Azbukovice, prostire se između desne obale Drine, Sokolskih planina, Jablanika, Medvednika i kanjona Trešnjice. Ovo područje poznato je po izuzetnim prirodnim vrednostima. Bobija je stanište beloglavog supa, najveće ptice u Evropi, dok se u reci Trešnjici mresti retka i zaštićena vrsta ribe, mladica, što dodatno govori o značaju ovog ekosistema.
Ipak, uprkos bogatstvu prirode, Bobija se već godinama suočava sa ozbiljnim ekološkim problemima. Na ovoj planini i dalje stoji nesanirano rudno jalovište nekadašnjeg rudnika barita, koji je prestao sa radom pre više od dve decenije. Dok zakonske obaveze o sanaciji rudarskih lokacija ostaju neispunjene, sve su glasnija upozorenja da su raniji i aktuelni istražni radovi mogli imati negativan uticaj na kvalitet vode, zemljišta i zdravlje lokalnog stanovništva.
Bobija pod pritiskom rudarskih interesa:jalovište, zagađenje i pitanja bez odgovora
Rudno jalovište na planini Bobiji stoji nesanirano već više od dve decenije, nakon što je nekadašnji rudnik barita već duži vremenski period neaktivan. Zakoni postoje kao mrtvo slovo na papiru a prema Zakonu o rudarstvu jalovišta moraju biti sanirana u periodu od godinu dana nakon prestanka rada rudnika.
Preko kompanije Bobija D. O. O. iz Ljubovije, koja je eksploatisala nekadašnji rudnik barita na samoj planini, sada je istražna prava dobila inostrana firma Constantin Resources Limited, dok su isti kupljeni od strane Middle Island resources, čime su istražna, kao i potencijalna eksploataciona prava prešla u ruke ove australijske kompanije.
U pitanju je firma koja ima 14 licenci za istražne radove na području Srbije sa 62 000 hektara istražnog prostora, čime je naša država potencijalno osuđena da preraste u rudarsku koloniju.
Nakon prijave Ministarstvu za zaštitu životne sredine da su vodotoci i izvorišta planine Bobija ugroženi, direktor kompanije Bobija D. O. O. koja je nekada vršila eksploataciju barita na tom području i iza sebe ostavila nesanirano jezero kontaminirano teškim metalima, je isto ispustio u obližnje potoke, a rupu zatrpao kontaminiranom rudarskom jalovinom. Sve je to i dokumentovao u odgovoru na prijavu.
Iz ovih potoka i Orovičke reke, gde je kontaminirana voda završila, meštani zalivaju bašte i koriste vodu za napajanje stoke. Ovime je potencijalno narušen kvalitet vode kojom se snabdevaju sela podno Bobije.
Na terenu, na obližnjim potocima nedaleko od rudnika prisutna je sluzasta materija žuto-narandzaste boje u rudarskoj terminologiji poznatija kao „Yellow boy“, siguran znak da je voda zasićena teškim metalima koji padaju na dno.
Po izjavama meštana nekada salmonidna Orovička reka bogata ribljim fondom pastrmke, rakovima, itd. već duži period je mrtva reka.
U naučnom radu iz 2013. godine koji je objavio doktor geoloških nauka Božidar Đokić navodi se velika količina teških metala poput olova, arsena, bakra, cinka, nikla, itd. u vodotocima, kao i zemljištu u neposrednoj blizini rudnika.
Aktivisti lokalnih ekoloških udruženja su samoinicijativno uzeli uzorke vode nakon dubinskih istraživanja australijske kompanije na mestu nekadašnjeg starog rudnika barita i rezultati su pokazali još veću kontaminaciju vode teškim metalima nego što je bio slučaj 2013.
Pomenuta analiza može potencijalno sugerisati na dodatno narušavanje kvaliteta vode nakon istražnih radova, kao i mogućnost da su dubinskim istraživanjima potencijalno narušeni podzemni vodeni tokovi, „izdani“, kojima je čitava Bobija isprepletana.
Bobija kao prirodni dragulj Zapadne Srbije, sa mnoštvom vidikovaca, bogatstvom šumama, opasana sa dve strane planinskim rekama, Ljuboviđom i Trešnjicom, sada je u interesnoj sferi rudarskih kompanija koje su preliminarnim rezultatima došle do podataka da sama planina krije žicu srebra i zlata dugu više od pet kilometara.
Aktivisti ekoloških udruženja iz Valjeva i Ljubovije poručuju da je borba tek počela i da ovu planinsku lepoticu neće ostaviti na milost i nemilost rudarkim kompanijama. Odgovornost pojedinaca i države ne sme izostati kada je u pitanju zdravlje stanovnika kao i narušavanje prirodnog bogatstva Bobije koje je ranijim Prostornim planovima Republike Srbije predvidjeno za zaštitu.
Iz Ekološko šumarske asocijacije „EKOŠUM“ poručuju da je ovo samo početak istražnih radova na području zapadne Srbije i da se u budućem periodu očekuju istražni radovi na Tisoviku, Medvedniku i Jablaniku.
Iz udruženja dodaju da vreme odgovornosti mora doći kada je javni interes u pitanju i da interesi inostranih rudarskih kompanija ne smeju biti prioritet za bilo koju vlast.
Na osnovu Člana 74. Ustava Republike Srbije, svako mora imati garantovano pravo na zdravu životnu sredinu i blagovremeno obaveštavanje o njenom stanju.
