Sadašnja vlast želi da predstavi kako su javno-privatna partnerstva spas i najbolje rešenje za prevoz građana. Iza takve namere vlasti se kriju i mnogi ugovori kojima je za cilj da se javna preduzeća po gradovima i opštinama širom Srbije upuštaju u javno-privatna partnerstva, veoma često praveći ugovore na štetu građana. Baš takav primer lošeg rešenja je i ugovor o javnom privatnom partnerstvu(JPP) potpisan između opštine Inđija i „Lasta“ A.D.
Građani opštine Inđija imaju višegodišnji problem sa gradskim i prigradskim prevozom. Dešava se da se autobus „Laste“ ne pojavi po redu vožnje, iz samo njima znanih razloga. Po nekoliko sati nema autobusa ili jednostavno uopšte ne dođe. Prevoz u Inđiji postaje misaona imenica, posebno u zimskom periodu, kada je velika hladnoća, kada se pored neredovnih polazaka, dešavaju i učestali kvarovi autobusa.
Ono što je veliki problem, to je da građani koji idu na posao i deca u školu plaćaju mesečne karte, a autobusa nema, pa se snalaze na razne načine da bi došli u školu i na posao. Zbog lošeg funkcionisanja prevoza građani, radnici i đaci mnogo više para izdvajaju za prevoz, nego što bi to u normalnim uslovima bilo.
Vlast se samo malo više pozabavi problemom prevoza uoči lokalnih ili republičkih izbora. Pre izbora i posle izbora tema prevoza bude marginalizovana.
Ukoliko zaista sadašnja vlast želi da izađe u susret građanima i reši problem prevoza na mnogo kvalitetniji način, mora da onemogući monopol koji ima „Lasta“. Da se omogući da i drugi prevoznici mogu da konkurišu za pojedine linije. Tada se ne bi ulazilo u javno-privatno partnerstvo. U tom slučaju bi se raspisivale javne nabavke za pojedine autobuske linije sa tačnim rasporedom vožnji u toku dana.
