Na dan kada se navršava godinu dana od jedne od najvećih tragedija u novijoj istoriji Srbije – pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi, među njima i mladi par, naša sugrađanka Anđela Ruman i njen dečko Miloš Milosavljević – Centar za kulturu Stara Pazova odlučio je da organizuje festival modernih plesova. Za decu. Za radost i zabavu.
Festival kao da dolazi direktno iz kuhinje vlasti koja je sistemskim nemarom i korupcijom proizvela tragediju, i koja sada pokušava da preko šarenih kostima i muzike prebriše svežu krv sa pločnika. Isti onaj centar, finansiran novcem svih građana, pod kontrolom lokalnih funkcionera Srpske napredne stranke, bira da na dan tuge – pravi spektakl.
Da li je moguće da je kalendar bio toliko surov? Ili je sve smišljeno – da se bol i sećanje uguše decibelima, koreografijama i nasmejanim licima dece?
Roditelji, studenti i građani i dalje traže istinu i pravdu. Podsećaju da je prošla godina dana, a odgovorni za smrt 16 ljudi i dalje – zvanično – ne postoje. Nema imena, nema optužnica, nema krivične odgovornosti. Samo tišina institucija i produženi mandat onih koji su tragediju omogućili.
Kada vlast pleše, to je ples na tuđim grobovima. Nema simbolike koja je strašnija od toga.
Umesto da 1. novembar bude dan sećanja, poštovanja i ćutanja – u Staroj Pazovi i u celoj Srbiji – Pazovački centar za kulturu ga pretvara u dan bežanja od odgovornosti. Upravo onako kako vlast to radi već 11 meseci: zataškava, premešta fokus i gura tragediju pod tepih.
Dok porodice, studenti i građani još uvek traže istinu i pravdu, režim pravi festivale. Dok ljudi pale sveće, oni pale reflektore. Dok Srbija još broji svoje mrtve, oni pokušavaju da ih zaborave.
Ali Srbija pamti. Pamti Anđelu, Miloša i još četrnaestoro nevinih ljudi koji su ubijeni, ne zbog sudbine, već zbog korupcije, pohlepe i nemara. I sve dok odgovorni sede u svojim foteljama, svaka manifestacija kojom se prikriva istina samo je još jedan ples na grobovima.
Ovo su njihova imena, koja Srbija ne sme zaboraviti:
-
Sara Firić (2018) iz Kovilja
-
Valentina Firić (2014) iz Kovilja
-
Đorđe Firić (1971) iz Kovilja
-
Milica Adamović (2008) iz Kaća
-
Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva
-
Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove
-
Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina
-
Stefan Hrka (1997) iz Beograda
-
Sanja Ćirić Arbutina (1989) iz Kaća
-
Goranka Raca (1966) iz Novog Sada
-
Vukašin Raković (1955) iz Bukovca
-
Mileva Karanović (1948) iz Kaća
-
Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva
-
Vasko Sazdovski (1979), iz mesta Sveti Nikola, Severna Makedonija
-
Anja Radonjić (2000) iz Paraćina
-
Vukašin Crnčević (2006) iz Zmajeva
