Na Filozofskom fakultetu u Nišu izazvana je velika zabrinutost nakon što su se u javnosti pojavile informacije da se iz dozvole za rad brišu studijski programi na departmanima za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost. Posebno je uznemirujuće to što su studenti i profesori, prema dostupnim informacijama, za ovu odluku saznali iz medija, a ne putem zvaničnih institucionalnih kanala.
U akademskoj zajednici otvorena su brojna pitanja o načinu donošenja odluka, transparentnosti postupka, kao i o mogućim posledicama po studente, nastavnike i budućnost ovih studijskih programa.
Povodom ovih dešavanja razgovarali smo sa profesorom Filozofskog fakulteta u Nišu i narodnim poslanikom dr Rastislavom Dinićem, o tome šta se zapravo dogodilo, kako tumači ovu situaciju i koje posledice ona može imati po visoko obrazovanje u Srbiji.
Kako komentarišete činjenicu da su studenti i profesori za ukidanje departmana saznali na takav način, a ne zvaničnim putem?
Ovo nije prvi put da se o potezima vlasti vezanim za tzv. Fakultet srpskih studija saznanje na taj način. O odluci Vlade o osnivanju ovog nazovi-fakulteta, donetoj 6. novembra prošle godine, zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu takođe su saznali tek kada im je dan kasnije zvanično dostavljen dokument. Ovo govori da režim, ali i neke kolege koje su u sprezi sa režimom i koje sada prelaze na ovaj lažni fakultet, tretiraju Filozofski fakultet u Nišu ne kao nastavno-naučnu instituciju, nego kao ratnog neprijatelja, kojeg treba prevariti ili zateći nespremenog iznenadnim napadom.
Da li je fakultet imao ikakvu prethodnu najavu ili internu komunikaciju u vezi sa ovim promenama?
Ne, nije bilo nikakve prethodne najave.
Kakva je bila reakcija profesora i studenata nakon što je informacija postala javna i da li je došlo do zajedničkog organizovanja ili sastanaka unutar departmana?
Ja nisam najbolja osoba za ovo pitanje, jer sam već dve godine, otkako sam postao poslanik početkom 2024, zamrzao svoj status zaposlenog na ovoj instituciji. Ali po svemu što znam, i zaposleni i studenti se aktivno organizuju da pruže pravni otpor ovoj odluci.
Šta ukidanje ovih departmana znači za buduće generacije studenata koji planiraju da upišu ove studijske programe u Nišu i kako će se to odraziti na status profesora i zaposlenih koji rade na njima?
Status zaposlenih i studenata predstavljaju ozbiljan problem, pošto ni profesori koji nisu u sprezi sa vlašću, ni velika većina studenata, ne žele da pređu na novu instituciju. Ovo su sve osnovi za tužbe i otpor ovakvoj odluci.
Da li ovakav potez, po Vašem mišljenju, dugoročno osiromašuje obrazovni i kulturni prostor Srbije i kakvu poruku šalje o položaju humanističkih nauka?
Poruka je da je ovaj režim spreman da razvali srpsko visoko obrazovanje samo da bi kaznio one koji su odbili da mu se potčine i da bi što duže ostao na vlasti. Ovo je zločin prema srpskom visokom obrazovanju i nauci, ali i prema Srbiji i svim njenim građanima.
Kao narodni poslanik, da li planirate da ovu temu otvorite i u Narodnoj skupštini i da li smatrate da postoji politički uticaj na ovakve odluke u visokom obrazovanju?
Samo politički uticaj i postoji, ne postoji nikakvo naučno niti obrazovno opravdanje za fromiranje ovog nazov-fakulteta (srpskih studija), a još manje za cepanje Filozofskog fakulteta u Nišu. Jedino opravdanje je političko, i to u najužem smislu te reči. Režim je odlučio da svojim polupismenim lojalistima napravi fakultet na kojem će oni biti većina, da pritom krene da gradi paralelnu akademiju koja će biti pod njegovom kontrolom (jer je ona prava previše buntovna), i konačno, da se osveti Filozofskom fakultetu u Nišu koji se istakao podrškom svojim studentima tokom blokada 2024-5.
Ja sam kao poslanik u više navrata otvarao ovo pitanje, najčešće u formi poslaničkih pitanja, i naravno, nastaviću to da radim i ubuduće, jer je da ponovim ova odluka zločin za koji će ljudi koji u njemu učestvuju pre ili kasnije morati da odgovaraju.
Gde je, po Vama, granica između „reforme“ obrazovnog sistema i njegovog urušavanja?
Ta granica je jasna, ako vam je namera dobra i reformska, onda se dogovarate sa svim na koje vaše odluke neposredno utiču, ne tretirate ih kao neprijatelje. Kao što sam rekao o svemu ovome je odlučivano u tajnosti i iza leđa uprave i zaposlenih na Filozofskom fakultetu u Nišu – za to su znali samo režim i ćaci-profesori, kolaboracionisti iz reda zaposlenih na Filozofskom fakultetu. Jasno je da nije reč o bilo kakvoj reformi, nego o odmazdi i razbojništvu.
Gde vidite granicu između slobode govora i političkog uticaja na univerzitete i obrazovne institucije, i da li ovakvi procesi mogu dugoročno ugroziti autonomiju univerziteta?
Ministri Bratina, Dejan Vuk Stanković, Selaković, zastrašuju i vrše pritisak na visokoškolske ustanove u Srbiji, na profesore i studente, to nije sloboda govora, to je forma pritiska i zastrašivanja. Autonomija univerziteta je već pod ozbiljnim udarom, i jasno je da će, ukoliko mu se složno i organizovano ne suprotstavimo, režim u potpunosti pregaziti.
Šta je, po Vašem mišljenju, najhitniji korak da se zaštite ugroženi departmani i akademska zajednica, i koji bi mogli biti sledeći koraci ukoliko ova odluka ostane na snazi?
Važni su svi pravni koraci koji nam stoje na raspolaganju – a ima ih puno, jer je sve izvedeno sa gomilom nezakonistosti. Ali mislim da je važno i poslati jasnu poruku kolaboracionistima iz redova akademske zajednice da će kada se režim promeni, a to će biti uskoro, odgovarati za sve što su učinili i da će lažne institucije poput ove biti rasformirane. Neka svako ko se premišlja da li da se uhvati u to kolo ima to u vidu.
Kako, po Vama, uopšte pomiriti političku borbu i očuvanje stabilnosti obrazovnog sistema?
Sada, nikako. Režim očigledno neće odustati od svoje odmazde nad akademijom, a mi nećemo odustati od otpora. Jedini trajni izlaz je pobeda pobunjenih građana nad uzurpatskim režimom.
Ova situacija, bez obzira na različita tumačenja, otvara ozbiljna pitanja o načinu donošenja odluka u visokom obrazovanju, stepenu transparentnosti institucija i poverenju između akademske zajednice i nadležnih organa. Posledice koje iz ovakvih procesa mogu proizaći odnose se ne samo na status studijskih programa, već i na dugoročni položaj studenata, nastavnika i humanističkih nauka u Srbiji, koje se time stavljaju pred dodatne izazove i neizvesnost.
