Gebelsovske metode više ne prolaze: Vučić o bandama, narod o istini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je izašao pred javnost sa mračnim upozorenjima i apokaliptičnim slikama. Ovoga puta, govoreći u Palati Srbija, opisao je zemlju kao prostor kojim vladaju bande koje „pale i tuku“ i naglasio da, ukoliko se njima ne suprotstave državni aparat i „svi normalni ljudi“, od Srbije neće ostati ništa.

„Pitanje je dana kada će nekog da ubiju na ulici, samo je to još ostalo da urade. Ili ćemo da branimo vrednosti koje imamo, ili će nam maltretirati porodice u kućama, pred koje sad dolaze, šišati i maltretirati, a mi biti zavučeni kao miševi u rupe“, rekao je Vučić u govoru koji je više podsećao na ratno obraćanje nego na nastup predsednika države.

Ni ovog puta nisu izostala dramatična poređenja sa istorijom. Vučić je upozorio da ono što se dešava u Srbiji podseća na Nemačku 1930-ih godina i delovanje terorističkih grupa Bader-Majnhof i Brigate rose. „Zatim su (1978) ubili (premijera) Alda Mora i tek tada se država Italija obračunala sa bandom“, poručio je.

Ali, dok predsednik pokušava da uveri građane da ih sa svih strana okružuju „banditi“, sve je očiglednije da nasilje na ulicama sprovode upravo njegove pristalice – one koje policija ne dira i koje sistem prećutno štiti. Građani su toga svesni i sve manje nasedaju na gebelsovsku matricu – „za ono što sam radiš, optuži protivnika“. A Vučićev „protivnik“ nisu nikakve bande, već narod i mladost Srbije, koje vlast nastoji da zastraši i ućutka.

Narodu je, posle više od decenije života u državi bez institucija, dosta predstava u kojima predsednik iznova igra glavnu ulogu – uvek kao žrtva, uvek kao branilac nacije, dok se u realnosti korupcija, nasilje, nepravda i strah koriste kao oružje za očuvanje njegove vlasti.