U Bačkom Petrovcu juče je održana velika izložba fotografija pod nazivom „Glas slobodnog naroda“, događaj snažne simbolike — i kao umetnički čin i kao poruka da se priča o slobodi, dostojanstvu i otporu ne završava nasiljem.
Na izložbu su pristigli građani iz brojnih mesta – automobilima, redovnim autobusima, biciklima i motorima. Ovog puta priređena je tzv. „blokadna izložba“, simbolično posvećena zajedništvu i solidarnosti građana. Zahvaljujući velikom broju novih fotografija pristiglih iz različitih gradova u kojima je izložba ranije gostovala, postavka je obogaćena sadržajem, ali i snažnim emotivnim nabojem.
Izložba je održana i kao omaž slobodnom novinarstvu, jer se 19. oktobra obeležava rođendan slovačkog nedeljnika Hlas ľudu (Glas naroda) – lista koji je, kako su organizatori podsetili, „potpuno pod kontrolom SNS-a“. Prvobitna izložba, održana u avgustu, nosila je naziv „Život u slovačkim sredinama koji nećete videti u Hlas ľudu“, dok ova nova postavka predstavlja njen nastavak – sada sa još više fotografija, priča i svedočanstava iz cele Srbije i regiona.
Na panoima su bile izložene fotografije iz Odžaka, Kovačice, Sremske Mitrovice, Sombora, Padine, Stare Pazove, Bačke Palanke i drugih mesta. Nakon avgustovskih događaja, izložba je obišla više gradova u Srbiji i Republici Slovačkoj, a organizatori su najavili da će u novembru biti predstavljena i u Češkoj.
Skup je otvorio novinar u penziji Juraj Bartoš, koji je pozvao prisutne da ćutanjem od 16 minuta odaju poštu žrtvama pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici. Okupljeni su u znak sećanja na 16 stradalih pustili u nebo 16 crvenih balona – jedan po jedan, svakog minuta – kao tihi, ali snažan gest solidarnosti i poruku da se borba za slobodu i istinu nastavlja.
Nakon tog emotivnog trenutka, izložba je zvanično otvorena, a program je nastavljen tribinom koju je vodila novinarka slovačke redakcije Radija Novi Sad Marina Dir. Ona je podsetila na 12. avgust, kada je grupa od oko 200 „ćaka“ sprečila građane da održe redovan protest u Petrovcu, čime je, kako je istakla, „počeo pokušaj da se uguši sloboda okupljanja i izražavanja“.
Na početku tribine govorila je Ana Marija Boldotska Grbić, profesorka iz Bačkog Petrovca, koja je istakla važnost očuvanja kritičkog glasa i slobodnog mišljenja u manjinskim zajednicama, ali i potrebu za hrabrošću u društvu koje sve više gubi osećaj za pravdu i solidarnost.
Nakon nje, prisutnima se obratila Ružena Šimonji Černakova, profesorka Pedagoškog fakulteta u Somboru, koja je objasnila kako je izložba nastala i kako se razvijala ideja, kao i šta se dogodilo 9. avgusta, kada su batinaši pokušali da spreče održavanje prvobitne postavke. „Taj dan označio je početak šire priče o solidarnosti, otporu i zajedničkom odgovoru na nasilje. Svaka naredna postavka dokaz je da umetnost i istina uvek pronađu svoj put, bez obzira na prepreke“, poručila je Černakova.
Na tribini su govorili i novinar Nedim Sejdinović, koji je govorio o stanju u medijima i represiji nad nezavisnim novinarima, advokat Božo Prelević, koji je govorio o padu nadstrešnice, pravu na proteste, izborima i neophodnosti lustracije, kao i Ana Ferik Ivanović, predsednica Društva arhitekata Novog Sada, koja je iz stručnog ugla objasnila tehničke razloge pada nadstrešnice i ukazala na uticaj korupcije i neodgovornosti u procesu rekonstrukcije.
Na kraju programa obratio se student Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Luka Đelić, jedan od učesnika biciklističke ture do Strazbura. On je pozvao sve prisutne da 1. novembra dođu u Novi Sad na najveći komemorativni skup u istoriji Srbije, posvećen žrtvama pada nadstrešnice, „simbolu tragedije koja je postala i simbol upozorenja da ljudski život, dostojanstvo i istina moraju biti iznad svake politike“.
Đelić je najavio i da će studenti, ukoliko osvoje nagradu Saharov, u decembru ponovo krenuti biciklima za Brisel – kao još jedan čin upornosti, solidarnosti i nade u bolju i slobodniju Srbiju.
