Dugo najavljivani vrtić u Vojki postao je simbol politike večitog „uskoro“. Dok se godinama nižu najave, obećanja i saopštenja o početku radova, na terenu nema vrtića, nema gradilišta, a nema ni odgovora na pitanje kada će deca u ovom mestu konačno dobiti adekvatan predškolski objekat.
Još davne 2011. godine Opština Stara Pazova objavila je Urbanistički projekat za izgradnju kompleksa predškolske ustanove „Poletarac“ u Vojki. Tada je javnosti predstavljeno da će problem nedostatka adekvatnog prostora za smeštaj dece konačno biti rešen. Međutim, osim urbanističkog projekta, narednih godina nije usledila realizacija najavljenog vrtića.
U to vreme, zbog nedostatka namenski izgrađenog objekta, deca su bila smeštena u prostorijama Osnovne škole, ali i u objektu Lovačkog doma u Vojki. Prema svedočenjima meštana, prostorije Lovačkog doma za potrebe predškolskog obrazovanja počele su da se koriste još između 2000. i 2001. godine, a u upotrebi su ostale gotovo dve decenije, sve do 2018. godine.
Nakon toga, umesto izgradnje dugo očekivanog vrtića, prelazi se na novo privremeno rešenje. Od 2018. godine za smeštaj dece počinju da se koriste privatni objekti, što traje i danas. Tako je Vojka od privremenog smeštaja u Lovačkom domu prešla na privremeni smeštaj u privatnim prostorima, dok trajno rešenje izgradnja vrtića ni posle 15 godina od prvog urbanističkog projekta nije realizovano.
Iako je projekat iz 2011. godine ostao mrtvo slovo na papiru, nova obećanja počinju da se nižu godinama kasnije.
U martu 2023. godine, prilikom usvajanja Plana generalne regulacije naselja Vojka, ponovo je najavljeno da je određena lokacija za budući vrtić. Građanima je predstavljeno da se konačno stvaraju uslovi za realizaciju projekta koji se čeka više od decenije.
Samo nekoliko meseci kasnije usledile su nove optimistične poruke. Predsednica Mesne zajednice Vojka u decembru 2023. godine najavila je izgradnju vrtića, dok je JKP „Čistoća“ očistila plac koji je predstavljen kao buduća lokacija za izgradnju. Građanima je tada poslata jasna poruka-radovi samo što nisu počeli.
Međutim, umesto gradilišta, usledilo je novo čekanje.
Tri godine kasnije, prema rečima meštana, na tom placu nema vrtića, već se povremeno koristi za postavljanje ringišpila tokom seoske slave. Mesto koje je trebalo da bude gradilište dečijeg obdaništa postalo je simbol neispunjenih obećanja.
U martu 2024. godine ponovo se pojavljuju najave da izgradnja kreće „uskoro“. Ista reč, ista obećanja, isti rezultat, bez ijedne lopate u zemlji.
Tek u junu 2025. godine Opština Stara Pazova objavljuje Javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju dečijeg obdaništa u Vojki, spratnosti P+1, na katastarskoj parceli 2589/1. Ponovo se stvara utisak da projekat ulazi u završnu fazu priprema i da će radovi ubrzo početi.
Međutim, ni nakon toga nema konkretnih pomaka na terenu.
Krajem marta 2026. godine priča se ponovo vraća u javnost. Građanima se saopštava da će izgradnja uskoro početi i da je za projekat izdvojeno 30 miliona dinara. Ipak, budžetska dokumentacija Opštine Stara Pazova otvara nova pitanja. U kapitalnim investicijama za vrtić u Vojki za 2026. godinu nalazi se iznos od svega 500.000 dinara, što je neuporedivo manje od cifre koja se pominje u javnim nastupima.
Dok se građani pitaju gde je nestala razlika između najavljenih i budžetom predviđenih sredstava, deca i dalje nemaju vrtić.
Umesto toga, godinama se koriste privremena rešenja. Danas je deo mališana smešten u privatnom objektu „Zeka“, za čiji zakup građani Opštine Stara Pazova izdvajaju značajna sredstva iz budžeta.
Prema dostupnim podacima, tokom 2024. i 2025. godine za zakup ovog prostora isplaćeno je oko 30.000 evra, dok je za 2026. godinu planirano još 15.600 evra. To znači da će za samo tri godine za zakup privatnog objekta biti izdvojeno više od 45.000 evra novca poreskih obveznika.
Drugim rečima, novca za zakup privremenog prostora ima, ali vrtića i dalje nema.
Ova situacija otvara logično pitanje: koliko bi danas projekat bio odmakao da su godine provedene u najavama, obećanjima i plaćanju zakupa bile iskorišćene za konkretnu izgradnju?
Petnaest godina nakon prvog urbanističkog projekta, dvadeset pet godina nakon što su deca počela da se smeštaju po privremenim objektima i tri godine nakon poslednjeg talasa obećanja, Vojka i dalje nema namenski izgrađen vrtić.
Za roditelje ovo nije pitanje politike, već osnovne potrebe njihove dece. Njima nije potrebno novo obećanje, novo „uskoro“ ili nova prezentacija projekta. Potreban im je vrtić.
