Dok vlast ponavlja da „Srbija pobeđuje“, građani gledaju niz tragedija bez odgovornosti, skrnavljenje sećanja i sve dublji jaz između poruka i stvarnosti.
Prekjuče su aktivisti Srpske Napredne stranke memorijalnu tablu posvećenu žrtvama pada nadstrešnice oskrnavili crnom farbom i izlepili nalepnicama Srbija pobeđuje.
Juče su bacili topovski udar na komemorativni skup povodom ubistva dece u školi Ribnikar.
Na današnji dan pre tri godine desilo nam se Malo Orajše i Dubona.
Prošle godine na današnji neko je urinirao je po cveću ostavljenom žrtvama na Železničkoj stanici.
Postavlja se pitanje kako to Srbija može da ‘pobeđuje’ kada je šesnaestoro ljudi mrtvo. Kako kad niko nije osuđen za pad nadstrešnice? Kako pobeđuje kad prikriva zločine i skrnavi tužna obeležja?
Pozivam predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da objasni poruku Srbija pobeđuje u svetlu ovih tragedija.
Kako to njihova Srbija pobeđuje kad je svuda bezakonje i nepravda? Gde im je empatija?
Mladi napuštaju zemlju, narod je prezadužen, a ekološki problemi postaju sve ozbiljniji. Da li tako pobeđuje?
Hapsi se pošten svet koji se bori protiv nepravde. Da li tako pobeđuje?
Prebijaju se aktivisti, srednjoškolci, studenti, da li tako pobeđuje?
Potpuni je nesklad između političkih poruka i stvarnih problema s kojima se građani suočavaju.
Potpuni nesklad između istine i prezentovane realnosti.
Srbija će pobediti kad pobedi istina i pravda, kad pobedi empatija, a to svakako nije svet u kom operiše režim.
