U Srbiji, kapara se često koristi kao sredstvo osiguranja u procesima kupovine nekretnina, vozila i rezervacije usluga.
Zakonski okvir koji reguliše upotrebu kapare nalazi se u članovima 79, 80, 81 i 83 Zakona o obligacionim odnosima. Prema osnovnom pravilu, kada se kapara dâ kao znak zaključenja ugovora, ugovor se smatra zaključenim u trenutku davanja kapare, osim ako nije drugačije dogovoreno. U slučaju neispunjenja ugovora, strana koja je dala kaparu može zahtevati izvršenje ugovora ili naknadu štete.
S druge strane, strana koja je primila kaparu mora vratiti kaparu i nadoknaditi eventualnu štetu. Različiti scenariji odustanka od ugovora dovode do različitih pravnih posledica u vezi s kaparom, pri čemu je ključno da li je uz kaparu ugovoreno pravo na odustanak.
