U Turističkoj organizaciji Stara Pazova već godinama na spisku zaposlenih vodi se osoba koja, prema tvrdnjama građana, uopšte ne dolazi na posao, ali uredno prima platu. Javnost sada traži objašnjenje i od rukovodstva organizacije i od opštinskih vlasti.
U Turističkoj organizaciji Stara Pazova više od deset godina na spisku zaposlenih nalazi se Vuk Đuričić. Njegovo radno mesto nije beznačajno – zaposlen je kao analitičar za razvoj i unapređenje turističkih proizvoda.
Opis ove funkcije predviđa da analitičar prati stanje u oblasti turizma, proučava posledice i trendove, predlaže metodologiju istraživanja, analizira prikupljene podatke i izrađuje izveštaje. Pored toga, on bi trebalo da izrađuje elaborate i studije, sistematizuje podatke o turističkom prometu, predlaže mere za unapređenje turističkih ponuda i aktivno učestvuje u organizaciji događaja koje sprovodi TO Stara Pazova.
U praksi, građani se ne sećaju da je Đuričić ikada uradio bilo šta od toga. Nema analiza, nema izveštaja, nema učešća na manifestacijama. Sve ukazuje na to da se na poslu nikada ne pojavljuje, dok mu plata godinama uredno pristiže iz opštinskog budžeta.
Posebno zabrinjava činjenica da TO Stara Pazova ima svega četiri zaposlena. Za dvoje sa sigurnošću znamo da dolaze i obavljaju svoj posao. Treća osoba je novozaposlena. A četvrti – Đuričić – više od decenije prima platu, a da pritom nema nikakav vidljiv radni učinak.
Građani se s pravom pitaju: ko je odgovoran što se ovakav slučaj godinama toleriše? Koliko ovakvih slučajeva ima po Javnim preduzećima Opštine Stara Pazova? Odgovor očekuju prvenstveno od same opštinske uprave koja izdvaja sredstva iz budžeta za plate i kontroliše njihovu namenu, a zatim i od direktorke TO Stara Pazova.
Dakle, pitanje glasi: kako je moguće da jedan zaposleni više od deset godina ne dolazi na posao, a da ostaje na spisku zaposlenih i prima platu iz budžeta građana? Da li je reč o nemaru, političkoj zaštiti, svesnom tolerisanju zloupotrebe ili je nešto drugo u pitanju?
U trenutku kada mladi i obrazovani ljudi masovno odlaze jer ne mogu da nađu posao, ovakvi slučajevi postaju simbol nepravde i apsurdnosti sistema – dok jedni napuštaju zemlju u potrazi za egzistencijom, drugi godinama uživaju privilegije, bez rada ali sa redovnom platom.
