Korupcija u Srbiji nije incident, već sistemski model u kojem se politika, biznis i kriminal prepliću, ocenili su učesnici tribine „Veliko arčenje — Kuda idu naši novci“ održane u Zrenjaninu, poručivši da su za promene potrebni snažan društveni pritisak i nezavisne institucije.
Mehanizmi trošenja javnog novca u Srbiji zarobljeni su spregom politike, biznisa i organizovanog kriminala, a suštinska promena moguća je jedino uz snažan društveni pritisak i sistemske institucionalne reforme. To je poruka sa javne debate „Veliko arčenje — Kuda idu naši novci“, održane u Zrenjaninu, u organizaciji Nove ekonomije i pokreta Novi Optimizam.
Na tribini su govorili advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, predsednik UO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, tužiteljka u penziji Jasmina Paunović, naučni saradnik i energetičar Ilija Batas Bjelić, politikolog Jovan Komšić i inženjer geologije Zoran Đajić.
Govornici su saglasni da korupcija u Srbiji više nije izolovan incident već sistemski model upravljanja. Investicije i razvojna obećanja, kako je rečeno, često služe samo kao paravan za preusmeravanje javnih sredstava ka privatnim interesima.
Život bez vode i kanala, a sa „megalomanskim najavama“
Naučni saradnik i energetičar Ilija Batas Bjelić ukazao je na raskorak između političke retorike i stvarnog života u selima. „Poneka česma i asfalt su neznatna ulaganja u odnosu na megalomanske najave. Živimo bez pijaće vode, bez kanalizacije, dok se u medijima najavljuju fabrike i hiljade novih radnih mesta“, rekao je Bjelić, naglašavajući i ekološke rizike koje nosi politika zasnovana na niskim standardima.
Kriza poverenja i nemoć institucija
Politikolog Jovan Komšić ocenio je da je apsolutna koncentracija moći oslabila političku i društvenu kontrolu nad potezima vlasti. „Današnja kriza je posledica izneverenih očekivanja demokratskih garnitura posle 2000. godine. Ljudi su poverovali u manevar borbe protiv korupcije 2012, a kada su shvatili da se radi o simulaciji pravne države, logično je da tragaju za novim čuvarima budućnosti“, rekao je Komšić.
Bivša tužiteljka Jasmina Paunović podsetila je da tužilaštva nemaju sopstvenu policiju, što često blokira istrage. „Ako ja tražim od policije neki dokaz, a oni se ogluše, predmet stoji u fioci, i to je takođe korupcija“, istakla je Paunović, dodajući da politički uticaj i partijski interesi efikasno štite visoko pozicionirane aktere. Kao dokaz institucionalnog nazadovanja navela je pad Srbije na Indeksu percepcije korupcije sa 80. mesta 2012. na 105. mesto 2025. godine.
„Korupcija nije incident, to je proces“
Predsednik UO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je da je korupcija u Srbiji plansko stanje, a ne izuzetak. „Politika, biznis i kriminal deluju sinergijski. Korupcija i klijentelizam nisu slučajni incidenti, to je dugotrajan proces ukorenjen u načinu preuzimanja moći i upravljanja državom“, rekao je Janjić, pozvavši građane da snažnim društvenim pritiskom nametnu mehanizme smanjenja štete.
„Kada nepravda postane zakon, pobuna postaje dužnost“
Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić podsetio je da je društvo suočeno sa sistemskom nepravdom. „Mi smo živeli u letargiji, a sada je došla generacija koja razume da pobuna postaje dužnost. U svakom društvu postoji korupcija, ali kod nas to više nije izuzetak — to je pravilo. Sistem je organizovan tako da se krade“, rekao je Šabić.
Na panelu je govorio i inženjer geologije Zoran Đajić, koji je naveo primer rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu i tragedije sa urušavanjem nadstrešnice. „Ubistvo 16 naših sugrađana otvorilo je Pandorinu kutiju, pokazalo koliko su javne nabavke i državni mehanizmi kompromitovani“, izjavio je Đajić.
Panelisti su zaključili da vlasti koje su deo problema ne mogu doneti rešenja. Zato je, naglašeno je, neophodna nezavisnost institucija i kontinuirani društveni pritisak, bez kojih sistemske promene nisu moguće.
Tribinu je moderirala novinarka Nove ekonomije Marija Šehić.
