Devet međunarodnih organizacija za zaštitu slobode medija i novinara uputilo je zajednička pisma ministrima za evropska pitanja u državama članicama EU, pozivajući ih da zauzmu odlučniji stav prema, kako navode, ozbiljnom i kontinuiranom pogoršanju medijskih sloboda u Srbiji.
U pismu se ističe da države članice Evropske unije moraju pokazati političko liderstvo i razmotriti čak i suspenziju finansijskih sredstava EU namenjenih Srbiji, kako bi se sprečila dalja eskalacija nasilja nad novinarima, koje, prema njihovim upozorenjima, može prerasti u teže ili čak smrtonosne napade.
Organizacije navode da su od novembra 2024. godine zabeleženi „šokantni“ podaci o fizičkim, pravnim i onlajn napadima na novinare, što je, kako tvrde, nivo kontinuiranog nasilja koji je izuzetno redak kako u državama članicama EU, tako i u zemljama kandidatima.
U saopštenju se dalje navodi da su u više navrata sprovodili misije u Beogradu, nakon izbijanja protesta širom zemlje, i da su tokom tih poseta konstatovali da se situacija sa slobodom medija „ubrzano pogoršava“.
Posebno se ističe da, prema oceni ovih organizacija, Vlada Srbije i visoki politički zvaničnici predstavljaju ključne aktere u kreiranju okruženja u kojem dolazi do porasta napada na medije. Ukazuje se na javno blaćenje novinara od strane visokih predstavnika vlasti, ali i na postupke policije za koje se tvrdi da uključuju nasilje nad novinarima i izostanak adekvatne zaštite tokom protesta.
Organizacije upozoravaju i na gotovo potpunu nekažnjivost počinilaca napada na novinare. Iako, kako navode, zvanični podaci vlasti pokazuju porast fizičkih napada za čak 367 odsto u 2025. godini, u istom periodu donete su samo tri osuđujuće presude.
U pismu se posebno problematizuje i javni diskurs prema novinarima, gde su oni, kako se navodi, etiketirani dehumanizujućim i zapaljivim izrazima poput „insekti“, „neljudi“, „teroristi“ i „izdajnici“. Organizacije tvrde da je takva retorika doprinela širenju mržnje i povećanju rizika po bezbednost novinara.
Posebno se ukazuje na kampanju blaćenja iz marta 2026. godine, emitovanu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u kojoj je, prema navodima, više od 45 novinara označeno kao „neprijatelji države“, uz optužbe za izdaju i čak reference na ranija ubistva novinara u Srbiji.
Prema oceni potpisnika, kombinacija političkog pritiska, izostanka pravosudne reakcije i sve učestalijih napada stvara „visoko rizično okruženje“ za rad medija.
Zbog toga, u pismima upućenim ministrima za evropska pitanja, organizacije pozivaju EU da podrži predlog evropske komesarke Kos o mogućoj obustavi sredstava Evropske unije za Srbiju, kao odgovor na, kako se navodi, demokratsko nazadovanje i političke veze sa Rusijom.
Od država članica EU traži se i da javno i hitno pozovu vlasti u Srbiji da preduzmu konkretne mere, uključujući: zaustavljanje kampanja blaćenja i napada na novinare, efikasno procesuiranje svih slučajeva nasilja nad medijima, reformu policije i bolju zaštitu novinara na protestima, zaustavljanje proizvoljnog nadzora nad medijskim radnicima, kao i rešavanje problema SLAPP tužbi, koje se koriste za pritisak na novinare i medije.
Organizacije zaključuju da je neophodna hitna reakcija evropskih institucija kako bi se zaustavio trend eskalacije nasilja i obezbedila osnovna bezbednost novinara u Srbiji.
Potpisnici:
Free Press Unlimited (FPU)
ARTICLE 19
Europe Association of European Journalists (AEJ)
Committee to Protect Journalists (CPJ)
European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
European Federation of Journalists (EFJ)
Index on Censorship International Press Institute (IPI)
Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT)
Reporters Without Borders (RSF)
