Za razliku od prosvetnog sektora, gde plate zaposlenih, poput nastavnika u osnovnom obrazovanju, variraju uglavnom zbog dodataka za godine staža i razredno starešinstvo, u zdravstvu je mnogo teže utvrditi kolike su zarade zaposlenih, piše Demostat. Osnovna zarada u zdravstvu, kao i u većini javnog sektora, izračunava se množenjem osnovice sa koeficijentom koji zavisi od nivoa obrazovanja i specifičnosti radnog mesta. Međutim, konačan iznos zavisi od mnogih faktora, a jedinstvena osnovica ne postoji.
Prema Demostatu, statistički prosek zarada u zdravstvu ne oslikava pravo stanje jer su razlike unutar iste kvalifikacije velike, dok su razlike među različitim obrazovnim kategorijama neobjašnjive. Republički prosek zarada u februaru iznosio je 94.125 dinara, dok je prosečna zarada u zdravstvu i socijalnoj zaštiti bila 96.547 dinara. U javnom sektoru prosečna plata bila je 98.886 dinara, dok je u zdravstvu i socijalnoj zaštiti iznosila 97.510 dinara. Međutim, te razlike se gube kada se zarade razvrstaju prema stepenu stručne spreme.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz septembra pokazuju da je prosečna plata u zdravstvenim ustanovama iznosila 85.358 dinara, samo 202 dinara više od republičkog proseka. Pomoćni radnici sa trogodišnjom spremom primali su 51.247 dinara, što je 10.319 dinara ispod proseka za taj nivo obrazovanja. Administrativno osoblje sa četvrtim stepenom primalo je 73.202 dinara, što je 2.507 dinara manje od proseka, dok su zaposleni sa petim stepenom primali 73.201 dinar, 15.226 dinara ispod proseka. Osoblje sa višom medicinskom školom primalo je 85.110 dinara, što je 26.663 dinara manje od proseka za istu kvalifikaciju.
Za zaposlene sa sedmim i osmim stepenom stručne spreme, uključujući lekare opšte prakse, specijaliste, subspecijaliste i doktore nauka, prosečna plata je iznosila 134.375 dinara, što je 9.808 dinara više od proseka za taj nivo stručnosti. Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, Gorica Đokić, objašnjava da visoke zarade lekara nisu odraz visokih osnovnih plata, već velikog broja dežurstava zbog nedostatka osoblja. Osnovna zarada lekara je među najnižima u regionu.
U poređenju sa zemljama u okruženju, lekari u Srbiji zarađuju znatno manje. Doktor opšte prakse zarađuje oko 900 evra, specijalista 1.100, a subspecijalista oko 1.200 evra, dok medicinske sestre i tehničari zarađuju oko 570 evra. Visoke plate u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, BiH, Albaniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, koje dosežu do 7.000 evra za subspecijaliste, privlače medicinske radnike iz Srbije.
Na kraju prvog kvartala ove godine, u zdravstvu i socijalnoj zaštiti bilo je zaposleno 177.078 ljudi, od čega 163.448 u državnim ustanovama. Javnom sektoru pripada nešto više od 20.000 lekara raznih profila, dok privatne ustanove zapošljavaju 3.732 lekara. Prema Sindikatu lekara i farmaceuta, 1.179 doktora opšte medicine i 158 specijalista trenutno su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
U Ministarstvu finansija najavljuju ispravke u obračunu plata do novembra, kako bi se izjednačile osnovice u celom javnom sektoru. Ove korekcije bi trebale povećati plate lekarima, ali one će i dalje ostati ispod zarada u regionu, zbog čega sindikati zahtevaju hitne intervencije.
