Nikola Tesla: Čovek koji je osvetlio svet, a umro u mraku zaborava

Na današnji dan, 7. januara 1943. godine, u tišini hotelske sobe u Njujorku, umro je Nikola Tesla. Siromašan, bolestan i gotovo zaboravljen od sveta kome je dao sve. Otišao je čovek bez imovine, ali sa nasleđem kakvo retko ko u istoriji čovečanstva ima.

Nikola Tesla nije bio samo naučnik. Bio je vizionar ispred svog vremena, genije koji je video budućnost onda kada je svet još uvek tapkao u mraku. Autor je više od 700 patenata, tvorac naizmenične struje, bežičnog prenosa energije, daljinskog upravljanja, temelja moderne elektrotehnike, radija i komunikacija bez kojih današnji svet ne bi postojao. Gotovo da ne postoji segment savremene tehnologije koji ne nosi njegov potpis.

Ali Tesla je bio nešto mnogo veće od izumitelja. Bio je humanista u najdubljem smislu te reči. Sve što je stvarao, stvarao je za dobrobit čovečanstva. Verovao je da energija, znanje i napredak moraju biti dostupni svima, a ne privilegija bogatih i moćnih. Novac ga nije zanimao, slava mu je bila teret, a priznanja je često odbijao. Bio je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je odbio, jer mu lična čast nikada nije bila važnija od ideje.

Dok su drugi zarađivali milijarde na njegovim izumima, Tesla je živeo skromno, često gladan, ali nikada ogorčen. Do poslednjeg daha verovao je u čoveka i u budućnost u kojoj će znanje služiti miru, a ne pohlepi i uništenju.

Zato danas, na godišnjicu njegove smrti, ne sećamo se samo naučnika, već i lekcije koju nam je ostavio: da je najveća vrednost u nesebičnosti, da pravi geniji ne rade za sebe, već za sve nas. Nikola Tesla je možda umro zaboravljen, ali njegovo delo i dalje živi u svakom svetlu koje se upali, u svakom uređaju koji koristimo i u svakoj ideji da svet može biti pravednije i humanije mesto.

Neki ljudi ne pripadaju jednom narodu, jednoj državi ili jednom vremenu. Nikola Tesla pripada celom čovečanstvu.