Predlog novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi uskoro trebalo da bude predmet javne rasprave, donosi nekoliko ključnih izmena i strožih mera sa ciljem poboljšanja bezbednosti na putevima Srbije. Ove promene dolaze godinu dana nakon usvajanja izmena i dopuna postojećeg zakona, koji je već doneo značajan uticaj, uključujući privremeno oduzimanje vozila vozačima sklonim bahatoj vožnji.
Jedna od najvažnijih novina u nacrtu zakona je mogućnost trajnog oduzimanja vozila vozačima koji naprave teže saobraćajne prekršaje. Ovu meru najavio je pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Mirko Koković, koji je naveo da bi zakon omogućio trajno oduzimanje vozila, čak i u situacijama kada je vozilo pozajmljeno. Ova praksa već postoji u mnogim evropskim zemljama, a Srbija planira da prepiše evropski model. Prema njegovim rečima, vozilo može biti privremeno oduzeto na period od dve godine, tokom kojeg vlasnik mora plaćati ležarinu, dok trajno oduzimanje predstavlja još ozbiljniju kaznu.
Do sada je u Srbiji oduzeto više od 220 vozila, a neki vozači su ostali bez čak tri automobila. Bahata vožnja predstavlja ozbiljan problem na putevima, a strože kazne trebalo bi da budu efikasan način da se poveća odgovornost vozača.
Pored oduzimanja vozila, novi zakon predviđa i trajnu zabranu upravljanja vozilima određene kategorije za vozače koji naprave teže saobraćajne prekršaje ili koji su povratnici u činjenju prekršaja. Slaviša Lakićević, načelnik Saobraćajne policije, obelodanio je da će za najteže prekršaje, kao što su izazivanje saobraćajne nezgode s teškim telesnim povredama ili smrtnim ishodom, vozačima biti trajno oduzimane vozačke dozvole. Iako zakon tehnički ne omogućava bukvalno oduzimanje dozvole, radna grupa razmatra mogućnost zabrane upravljanja vozilima B kategorije. Vozači koji budu podložni ovim merama biće upućivani na dodatne lekarske i psihološke preglede kako bi se procenilo njihovo psihofizičko stanje za dalju vožnju.
Jedna od najvećih promena u novom zakonu je uvođenje nulte tolerancije na alkohol. Načelnik Saobraćajne policije, Lakićević, izjavio je da se razmatra sistem sličan onom u Mađarskoj, gde se tolerancija na alkohol ne kažnjava do 0,2 promila, ali će sve iznad te granice biti sankcionisano. U poslednje vreme sve je više vozača koji voze pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, što predstavlja značajan rizik za bezbednost saobraćaja. Novim zakonom predviđeno je još strože kažnjavanje takvih vozača.
Pored alkohola, zakon će po prvi put obuhvatiti i električne bicikle. Do sada su električni trotinete već regulisani, ali ne i električni bicikli, koji postaju sve popularniji na ulicama Srbije. Novi zakon trebalo bi da jasno definiše pravila i uslove pod kojima se električni bicikli mogu koristiti, s obzirom na to da su trenutno zakonski nevidljivi.
Još jedna bitna stavka odnosi se na značajno povećanje kazni za saobraćajne prekršaje. Trenutne kazne, koje su mahom propisane 2009. godine, više nemaju efekta zbog inflacije. Na primer, kazne od 1.500 do 3.000 dinara za prekršaje poput prekoračenja brzine ili nekorišćenja sigurnosnog pojasa nemaju dovoljno odvraćajući karakter. Prema nacrtu novog zakona, kazne za prekršaje koji direktno ugrožavaju bezbednost u saobraćaju, kao što su korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje i nekorišćenje sigurnosnog pojasa, biće znatno pooštrene. Lakićević je naglasio da će se pooštriti i kazneni poeni za prekršaje kao što je izazivanje saobraćajnih nezgoda.
Na primer, za prekoračenje brzine između 31-50 km/h kazne će iznositi između 10.000 i 20.000 dinara, uz četiri kaznena poena. Za teže prekršaje, kao što je prekoračenje brzine od 51-70 km/h, kazne će se kretati od 40.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, uz sedam kaznenih poena. Vozači pod dejstvom alkohola s koncentracijom većom od 2,1 promil suočiće se sa zatvorskom kaznom od 30 do 60 dana, 15 kaznenih poena i najmanje devet meseci zabrane upravljanja vozilom.
Očekuje se da će ove mere značajno poboljšati bezbednost na putevima i smanjiti broj saobraćajnih nesreća. Javna rasprava o nacrtu zakona trebalo bi da usledi u narednim mesecima, a zvanično usvajanje se očekuje tokom 2024. godine.
