Dok javnost danima govori o Danu policije i performansu koji je izazvao brojne reakcije, deo građana i aktivista poručuje da se iza simbolike i scenskih nastupa ne može sakriti duboko nepoverenje prema policiji, koje je dodatno narušeno nizom incidenata i optužbi za zloupotrebu položaja i nasilje nad učesnicima protesta.
Prethodnih dana sva medijska pažnja usmerena je ka Danu policije i performansu, koji je svakako izazvao očekivani efekat.
Međutim, taj performans je više groteska nego umetnički izraz onim građanima i aktivistima koje i dalje bole fizičke i emotivne traume nakon protesta. Policija Srbije je pre svega, kao organ reda, mira i zakona, izgubila poštovanje naroda i autoritet. Mi ne verujemo u to da će nas policijske snage zaštititi. Još jedan dodatni kamen u cipeli je i ovo poslednje hapšenje visokog policijskog službenika zbog učešća i prikrivanja zločina.
Jedan nadasve nekreativan i nezanimljiv ples na sceni neće nas navesti na to da nam pažnja popusti. Neće preći sa tela zalivenog betonom u buretu na priučene nezgrapne baletane.
Tokom prethodnih par godina bili smo svedoci različitih akata protiv građana Srbije, koji nisu samo nasilje jer negde je nasilje očekivano od ovog režima. Ono što zabrinjava pored konkretno psihičkog i fizičkog nasilja jeste porast seksualnog nasilja od strane policijskih službenika.
Nakon onog što se desilo Nikolini Sinđelić od strane visokog službenika zakona u zgradi Vlade, bilo je mnogo sličnih situacija, od toga da se aktivistkinje svlače do gola tokom pretresa, da im se gledaju privatne fotografije sa telefona javno pred svim policijskim službenicima, da se inspektori i uniformisani policajci raspituju o njima dajući skaredne seksualne uvredljive opaske, da im se dobacuje i da se onda pretuče fotograf, koji je to snimio.
Očekivano je da u zemlji mizoginih nasilnika, koja još nije u mnogim aspektima osvestila prava žena, ova vrsta nasilja se proširi na razne sfere, uključujući i nasilje nad slabijima, decom, muškarcima.
Zabeleženo je više slučajeva u kojima je mladićima, studentima prećeno silovanjem pendrekom. I sama sam jednom prilikom svedočila razgovoru dva policijska službenika, tokom kordona ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je eksplicitno rečeno da studenti vole da dobiju pendrek u tom delu.
Ono na šta ukazuju organizacije koje se bave borbom protiv nasilja nad ženama, jeste da je među pripadnicima reda i zakona, veliki broj nasilnika u porodici i nasilnika nad ženama.
Posle svih protesta na kojima je povređeno i mnogo žena jer nasilnici ne biraju, ostaje pitanje čime će se baviti rasplesani batinaši i seksualni predatori, koji će završiti po zatvorima, onda kad ovaj režim padne jer niko od njih neće više moći da radi u struci.
