U selu koje postoji više od tri veka, ali i dalje nema vodovod, u nedelju su se okupili meštani da ponovo pitaju ono što postaje simbol njihove svakodnevice: „Zašto vinarija Šapat ima vodu, a mi ne?“
Oko stotinu ljudi iz Slankamenačkih Vinograda, Jande i vikend-naselja Krčedin okupilo se ispred Doma kulture da razmotre sledeće korake — od peticije i pritiska na lokalnu vlast, do učestvovanja u javnoj raspravi o budžetu opštine Inđija.
„Navodno nema novca, ali hajde da vidimo kako da ga pronađemo. Direktor ‘Vodovoda’ se nije pojavio, a nemamo ni predsednika mesne zajednice koji bi se borio za nas“, rekao je meštanin Miroslav Poljovka.
U selu sa oko 250 stanovnika pijaća voda dostupna je samo jednom nedeljno, pola sata, iz jedine česme koja se čuva — pod ključem. Ključ drži Ljubinko Filipović, zadužen da svakog nedeljnog prepodneva otključa mali toalet u kome se nalazi „zlata vredna“ slavina.
„Da nema te česme, pocrkali bismo od žeđi“, kaže Filipović za IN Medija, dodajući da su meštani pokušavali sve – od dopisa pokrajini i opštini, do obraćanja Ambasadi Slovačke, koja je zahtev prosledila nazad opštini Inđija. Odgovora, međutim, nikad nije bilo.
Meštani su čak sami pokušali da skupe novac za vodovod. Napravljen je spisak sa 120 potpisa i plan da svako domaćinstvo izdvoji po 1.000 evra. Dva izvođača su ponudila cene od 110.000 i 125.000 evra, ali je sve stalo na zahtevu opštine da se najpre izgradi crpna stanica — za koju, kako kažu, „nema ni mesta ni dozvole“.
Na protestu su govorili i predstavnici odborničke grupe GrađanIN, među kojima odbornik Strahinja Jovanović, koji je okupljenima doneo dokumentaciju staru više od deset godina.
„O vodovodu u Slankamenačkim Vinogradima govori se još od 2012. godine. Mi nismo ovde da skupljamo poene, nego da pomognemo da ostvarite pravo na osnovne uslove za život“, poručio je Jovanović, podsetivši da bi dugoročno rešenje trebalo da donese projekat ‘Vodovod Istočni Srem’, koji bi povezivao više opština, ali da „ljudi ne mogu čekati još jednu deceniju“.
Slankamenački Vinogradi su selo u kojem školsko zvono čuju još samo četvoro đaka, a ambulanta radi jedan dan nedeljno. Broj stanovnika opada iz godine u godinu, a najveći razlog je upravo — voda.
I dok su cisterne i bunari sve što imaju, vinarija Šapat, s druge strane brda, ima uredno rešen priključak. Upravo ta nepravda godinama gori među meštanima: „Mi smo ovde 300 godina, a vinarija tri — i ona ima vodu.“
Predsednik opštine Marko Gašić još je krajem prošle godine izjavio da „nije tačno da selo nije planirano za rešavanje problema vodosnabdevanja“, ali da se radovi mogu očekivati „samo ako bude novca“. Rok za izradu projektne dokumentacije — istekao je u trećem kvartalu 2025. godine — bez ikakvog pomaka.
Zbog toga su meštani odlučni da ne odustanu. Kažu da će se boriti svim sredstvima — peticijama, medijima, udruživanjem, a ako ni to ne urodi plodom — „izaći ćemo na glavni put“.
