Šesnaesta sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine održana je juče 29.aprila i završena je usvajanjem svih tačaka dnevnog reda, uključujući izveštaje o radu Pokrajinske vlade, Pokrajinskog zaštitnika građana i poslovanju Fonda za evropske poslove. Iako su dokumenti dobili podršku skupštinske većine, raspravu su obeležile oštre kritike opozicije.
Pokrajinski poslanik iz Nove Pazove, predstavnik građana opštine Stara Pazova, Milan Turanjanin (ZLF) ocenio je da izveštaj o radu Pokrajinske vlade ne predstavlja stvarni pregled rezultata, već „birokratski imenik“.
„Pred nama su desetine stranica sa podacima o 71 održanoj sednici i više od 2.200 tačaka dnevnog reda. Na prvi pogled deluje kao intenzivan rad, ali ovo nije izveštaj o rezultatima, već katalog odluka“, rekao je Turanjanin.
On je naveo da dokument obiluje formalnim podacima, ali bez odgovora na ključna pitanja o efektima politika na život građana.
„Vidimo formu, ali ne i život. Nema podataka o stvarnim troškovima projekata, probijenim rokovima i budžetima, niti o tome šta su građani konkretno dobili“, istakao je.
Posebno je kritikovao način na koji su predstavljeni infrastrukturni i finansijski projekti, ocenjujući da „papirni prenosi sredstava“ ne znače nužno i poboljšanje uslova života.
„Građani ne žive u Službenom listu, već u realnim gradovima i opštinama, sa problemima koje ovaj izveštaj ignoriše“, rekao je Turanjanin, zaključujući da opozicija ne može podržati „administrativnu iluziju bez stvarne odgovornosti“.
Još oštrije kritike uputio je na račun Izveštaja o radu Pokrajinskog zaštitnika građana, koji je nazvao dokazom „sloma institucije“.
„Danas pred sobom nemamo dokument koji analizira stanje ljudskih prava, već sramotan pokušaj da se birokratijom prikrije brutalna realnost“, rekao je Turanjanin.
On je optužio instituciju da je „izabrala da zaštiti vlast, a ne građane“, ukazujući na, kako je naveo, izostanak reakcije na ključne događaje u prethodnom periodu.
„Prošlo je 18 meseci od jedne od najvećih tragedija u modernoj istoriji Novog Sada, a u izveštaju nema ni jedne jasne reči o žrtvama, odgovornosti sistema ili besu javnosti. Umesto toga, sve je svedeno na sterilne formulacije o ‘okolnostima koje su uznemiravale društvo’“, naveo je.
Turanjanin je takođe ukazao na, kako tvrdi, izostanak reakcije na policijsku represiju tokom protesta.
„Ćuti se o stotinama neosnovano uhapšenih i o prebijenim studentima i građanima koji su koristili svoje ustavno pravo na protest. Nema ni jednog izveštaja o prekoračenju policijske sile“, rekao je.
Posebno je naglasio da su, prema njegovim rečima, i zaposleni u toj instituciji iskazali nezadovoljstvo.
„Čak su i radnici iz sopstvene službe morali da izađu na protest i javno podrže građane, pokušavajući da odbrane čast institucije, dok je rukovodstvo ostalo nema“, dodao je.
Posebnu pažnju izazvala je njegova kritika Izveštaja o poslovanju Fonda za evropske poslove, koji je opisao kao „luksuzni katalog ekskurzija“.
„Ovo nije izveštaj o razvoju Vojvodine, već turistički magazin o studijskim putovanjima, seminarima i ‘primerima dobre prakse’. Evropski milioni postoje samo u tabelama i PowerPoint prezentacijama, dok ih na terenu nema“, rekao je.
Prema njegovim rečima, sredstva nisu usmerena ka razvoju lokalnih zajednica, već ka administraciji i promociji.
„Dok se infrastruktura raspada, a građani imaju osnovne probleme, vi skupljate hotelske bodove po evropskim prestonicama“, naveo je Turanjanin.
Kritikovao je i rad Nadzornog odbora Fonda, navodeći da je tokom godine održao svega tri sednice.
„Umesto kontrole, dobili smo formalno telo koje za nekoliko dana rada godišnje potvrđuje da je sve u redu“, rekao je.
Turanjanin je ocenio i da postoji nesklad između deklarativne politike evropskih integracija i realnih odnosa sa Evropskom unijom.
„Na seminarima govorite o evropskim vrednostima, dok se u praksi suočavamo sa blokadama i gubitkom fondova zbog korupcije i načina upravljanja“, naveo je.
Zaključio je da građani od rada Fonda „nemaju ništa osim troška“, poručujući da opozicija neće podržati, kako je rekao, „sramni putopis o trošku javnosti“.
Uprkos kritikama, skupštinska većina usvojila je sve razmatrane izveštaje.
