Srbija je i juče imala “uobičajen” dan, od dojava o bombama u školama i reakcija policije, do političkih i bezbednosnih poruka u regionu, sve uz prepoznatljivu dozu tenzije, kontradikcija i institucionalnih saopštenja koja dodatno podižu atmosferu neizvesnosti.
Piše: Predrag Simonović
Jučerašnji dan je po mnogo čemu bio poseban. Za pravoslavne hrišćane praznik. Sveti Car Konstantin i carica Jelena. Crveno slovo. Ne radi se ništa. Radili su oni koji bi trebalo da vode računa o veri ali sa nekog državničkog nivoa, u vreme dok nepregledne kolone ljudi u tišini stoje ispred Hrama Svetog Save i čekaju da celivaju časni pojas Presvete Bogorodice, za zdravlje drugima i sebi.
Dan je započeo dojavom o bombama u školama. Najobavešteniji su u to vreme sigurno već znali za probleme sa turistima koji su u bratsku nam Crnu Goru krenuli sa svojim tetovažama, kačketima i uskim farmerkama.
Na bombe smo već navikli. Izašle su ekipe policije, sve su pregledali i rekli da đaci mogu da idu u školu. (Đaci sa Đ)
Kad se čovek navikne to vremenom postaje i stečeno pravo, da ne kažem običajno. Navikli smo na gostoprimstvo bratske nam države, nekadašnje republike, pa makar smo mi uvek poštovali i cenili njihove građane i nismo ih dirali kad su se krili po Vračar Historical, ili Beograd na vodi ili tu negde u BG. Uvek smo bili krajnje korektni i da kažem razumni.
Zato nas je ovo juče sa turistima poprilično iznenadilo i nateralo da stavimo prst na čelo. Ceo avion turista je zadržan na aerodromu i vraćen nazad. Žene, deca, stari i iznemogli i tzv. srpski turist lojalista, sa obeležjima i radio vezama. I niko nije poverovao u priču da su krenuli do plaže da se slikaju sa albino anakondom i pavijanom. A sve je za čoveka pa i zatvor. Pa šta ako je neko osuđivan… je li to znači da ne može da bude turista. Zašto makar nisu pustili neke koji su pomilovani.
Režimski mediji su se odmah oglasili o postupanju crnogorskih antiserba koje su na to nagovorili Srbi blokaderi, antisrbi, ustaše.
Uglavnom, zaplenjena su i dva autobusa, radio veze, transparenti podrške. Odmah je usledio snažan odgovor koji je uticao na gužve na granicama.
Nije onda ni toliko bila bitna vest da je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv tri policajca koji su čuvali šefa beogradske policije Veselina Milića. Pa oni uopšte nisu bili prisutni u kafani kad se to desilo.
Ah, da… ove su pustili ali su zato uhapsili neke druge policajce. Ovi pušteni nisu učestvovali, ali ovi od juče, oni izgleda jesu.
Ispod radara je prošlo i prvo obraćanje advokata Veselina Milića koji je rekao da njegovom klijentu „nameštaju“. Pa to je bilo jasno još onomad kad je predsednik pomenuo Veselina Milića.
Na kraju dana oglasila se i BIA.
Agencija naslednik Odeljenja za zaštitu naroda oglasila se javno i upozorila predsednika da je ogroman bezbednosni rizik njegovo bitisanje u Crnoj Gori zato što je Zvicеr tamo i čeka samo njega.
Ovi drugi evropski lideri ga ne zanimaju. Moguće da bi opasnost bila manja da su turisti lojalisti, koje je crnogorska policija popisala i objavila spisak, ostali u Crnoj Gori da brane predsednika i državu. Imam osećaj da je sledeća destinacija te grupe turista Sveta srpska zemlja i da je sad potrebno da je brane, sad, kad nas napadaju sa svih strana.
Ja odavno ne verujem u slučajnosti. A vi?
