Srbija se zadužila 27,6 milijardi dinara , ove nedelje

Srbija se ove nedelje zadužila za 27,6 milijardi dinara, odnosno oko 235 miliona evra, prodajom petogodišnjih državnih obveznica. Međutim, država je za to morala da ponudi veći prinos investitorima nego na prethodnim aukcijama, što ukazuje na rast troškova zaduživanja.

Kako prenosi Biznis.rs, na aukciji održanoj u utorak prodate su dinarske obveznice iz reotvorene emisije koja je prvi put emitovana 28. jula prošle godine, sa dospećem 30. jula 2030. godine i kuponskom stopom od 4,5 odsto.

Ipak, investitori su procenili da ponuđeni prinos nije dovoljno atraktivan, pa je država morala da prihvati efektivni prinos od pet odsto godišnje. To je za 0,41 procentni poen više nego na aukciji održanoj u maju, kada su obveznice iste ročnosti prodate uz prinos od 4,59 odsto.

Podaci pokazuju da troškovi zaduživanja Srbije tokom godine postepeno rastu. U januaru je država za istu vrstu obveznica plaćala prinos od 4,49 odsto, u februaru i martu 4,55 odsto, u maju 4,59 odsto, da bi u junu dostigao pet procenata.

Prema oceni stručnjaka, na rast prinosa utiču nepovoljniji uslovi na međunarodnim finansijskim tržištima i pojačane geopolitičke tenzije, zbog kojih investitori zahtevaju veće kamate za ulaganje u državne hartije od vrednosti.

Na povećane troškove zaduživanja upozorio je i Fiskalni savet. U analizi Fiskalne strategije za period od 2027. do 2029. godine navodi se da se održivost javnog duga ne može posmatrati samo kroz njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP), već i kroz iznose koje država izdvaja za kamate.

Fiskalni savet ističe da se Srbija zadužuje po kamatnim stopama koje su gotovo dvostruko više od proseka Evropske unije. Zbog toga, iako je javni dug Srbije približno upola manji od proseka EU, izdvajanja za kamate su gotovo na istom nivou – 1,9 odsto BDP-a u Srbiji, naspram 2,1 odsto u Evropskoj uniji.

Ipak, Savet ocenjuje da trenutni nivo javnog duga ne ugrožava stabilnost javnih finansija, ali upozorava da je prostor za vođenje fiskalne politike u narednim godinama uži nego što to na prvi pogled pokazuju zvanični pokazatelji.

Prema Fiskalnoj strategiji za period od 2027. do 2029. godine, planirano je postepeno smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. godine na 43,9 odsto do kraja 2029. godine.