Svet će već krajem decenije probiti granicu zagrevanja od 1,5 stepeni

Nova analiza klimatskih podataka pokazuje da svet ulazi u mnogo opasniju fazu klimatskih promena nego što se do skoro pretpostavljalo. Prema ovogodišnjoj referentnoj studiji „Indikatori globalnih klimatskih promena“, granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa mogla bi biti probijena već krajem ove decenije.

Ranije procene iz 2018. godine predviđale su da bi do dostizanja ove granice moglo doći između 2030. i 2052. godine, dok se period oko 2040. smatrao najverovatnijim. Međutim, nova istraživanja pokazuju da se klimatski sistem menja mnogo brže nego što su naučnici očekivali.

Stručnjak za klimatske promene dr Vladimir Đurđević, i urednik portala Klima101 Nikola Zdravković navode da razlog ubrzanog zagrevanja nije samo nastavak velikih emisija gasova staklene bašte, već i smanjenje efekta privremenog hlađenja koje su ranije stvarali aerosoli, kao i bolje razumevanje procesa unutar klimatskog sistema.

Granica od 1,5 stepeni bila je ključni cilj Pariskog sporazuma, jer su naučne procene pokazivale da bi zadržavanje zagrevanja ispod tog nivoa moglo sprečiti najteže posledice klimatskih promena, ubrzano topljenje ledenih pokrivača, rast nivoa mora, ekstremne vremenske prilike i ozbiljne poremećaje u poljoprivredi i vodosnabdevanju.

Međutim, naučnici sada upozoravaju da će ta granica uskoro postati deo istorije, a ne budući cilj.

Srbija se već danas nalazi među regionima koji osećaju posledice klimatskih promena snažnije od globalnog proseka. Kao deo takozvane „vruće tačke“ klimatskih promena, prosečna temperatura u zemlji već je porasla za više od 1,8 stepeni u odnosu na predindustrijski period.

Najveći rizici za Srbiju dolaze kroz kombinaciju ekstremnih temperatura i dugotrajnih suša, koje direktno ugrožavaju poljoprivredu, izvore vode, energetiku i život u ruralnim sredinama. Godine poput 2012, 2017, 2024. i 2025, koje su obeležile suše, toplotni talasi i klimatski ekstremi, prema procenama stručnjaka, mogle bi postati nova realnost.

Prema trenutnim projekcijama, čak i uz sprovođenje postojećih strategija dekarbonizacije širom sveta, globalno zagrevanje do kraja veka moglo bi dostići između 2,3 i 2,7 stepeni Celzijusa.

Naučnici upozoravaju da je to i dalje katastrofalan nivo zagrevanja sa posledicama koje je teško u potpunosti predvideti. Ipak, ističu da je čak i takav scenario značajno manje opasan od ranijih procena koje su predviđale moguće zagrevanje od četiri ili više stepeni, o kojima se govorilo u vreme potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine.