Danas, 6. maja, Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Srbije slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Đurđevdan, kako se popularno naziva ovaj praznik, obiluje narodnim običajima koji simbolizuju zdravlje, plodnost, i blagostanje.
Prema tradiciji, Đurđevdan je praznik koji označava granicu između zime i leta, simbolizujući prelazak iz hladnih u toplije dane. Crkva na ovaj dan posebno se seća pogubljenja Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine, dok vernici širom zemlje praktikuju različite običaje koji sežu kroz vekove.
Jedan od najpoznatijih običaja je pletenje venaca od bilja, umivanje đurđevdanskom vodom, i kupanje na reci u ranim jutarnjim časovima. Mladi se tradicionalno opasuju vrbovim prućem, kite zdravcem, koprivom, i selenom, uz verovanje da će im to doneti zdravlje, plodnost i mir u duši.
Sveti Georgije, čiji se život i stradanje danas obeležava, bio je poznat po svojoj hrabrosti i nepokolebljivoj veri u hrišćanstvo. Pogubljenje ovog svetitelja ostavilo je dubok trag u istoriji, a njegov lik na ikonama, kako se veruje, simbolizuje pobedu nad neznaboštvom i progoneom hrišćana.
Ovaj praznik donosi zajedništvo među vernicima, ali i duboko poštovanje prema tradiciji i nasleđu. Đurđevdan nije samo verski praznik, već i prilika da se slavi život, zdravlje i plodnost, uz nadu u bolje dane koji dolaze.
