Stojim pred Filozofskim fakultetom sinoć. Pored mene stoji momak, kom vidim samo oči. Sitniji je od mene, a ja sam vrlo sitna. Kaže u pola glasa “ policija se povlači, sad će doći batinaši da nas biju“ . Zvuči mi uplašeno. Rekoh i da dođu, ne brini, svi smo tu, staćemo ispred vas, ne damo vas. Vidiš ove sa traktorima, oni će prvi stati da vas brane. Ima ljudi. Biće sve dobro.
Dragi ljudi, vi morate da shvatite da studenti i đaci jesu pokrenuli ovu lavinu ali naše je da ih zaštitimo. Kad pogledate snimke iz prethodnog perioda najviše je pretučenih studenata i đaka. To jeste krivica policije, ali i naša.
Naše je da stanemo ispred njih, ne da se oni tuku sa kordonom ako mora, nego mi, odrasli. Mi, koji nismo završili započeto petog oktobra i nismo im ostavili trajni mir od radikala.
Mnogi se ljute što se ovo ne završi jednom za svagda, a onda im se protest svede na kiflice i pumpanje.
Tim klincima dlaka s glave ne sme da fali. Te klince već čuvaju poljoprivrednici, veterani, bajkeri.
Ali moramo ih čuvati i mi. Jesu oni i hrabri i pametni i imaju viziju. Ali isto tako, naša dužnost kao starijih, jeste da budemo u prvim redovima a oni iza nas. Ako pukne, neka pukne po našim leđima.
Nemojte doći na sat dva, malo duvati u pištaljku, pojesti nešto i ići kući jer eto radite sutra. Dođite kad nema hrane, ujutru, kad obično napadaju jer masa ode. Dođite kad treba poturiti leđa.
Mi toj deci dugujemo zaštitu. Posle svih prebijanja i nasilja nad njima, trauma koje su preživeli, vidi se da nam to do sad i nije baš uspevalo.
Moramo ravnomerno raspodeliti snage jer mnogi padaju od umora a drugima je ovo vid zabave. Nije smešno, ne bi bilo smešno ni da je vaše dete, a to su sve naša deca.
Molim vas da razmislite i da se organizujete, da uvek imaju na koga da računaju, a da opet i svi budemo kako tako odmorni da možemo nastaviti da se borimo.
