Sagorevanje na poslu postaje sve veći problem u modernom svetu. Ljudi pogođeni ovim sindromom nisu sposobni, niti voljni da u potpunosti funkcionišu u svom poslu. Ono se najčešće javlja na radnim mestima gde su zahtevi visoki, a resursi mali.
Uzrok sagorevanja leži u dugotrajnom visokim zahtevima koji nisu nadoknađeni dovoljnim mentalnim i fizičkim resursima. Kao rezultat, ljudi postaju iscrpljeni, cinični, negativni prema svom poslu i beleže opadanje učinka. Izgaranje nosi ozbiljne zdravstvene posledice, uključujući anksioznost, depresiju, povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i nesanice.
Organizacije takođe trpe jer sagorevanje smanjuje kreativnost zaposlenih, povećava fluktuaciju kadrova i negativno utiče na učinak. Prepoznavanje simptoma i proaktivno sprečavanje sagorevanja kroz smanjenje radnog pritiska i povećanje resursa ključni su za oporavak radnika i bolje poslovne rezultate.
