Bezbednost novinara u Srbiji „eksplozivna“: policija i institucije pod oštrim kritikama

Međunarodne novinarske organizacije upozorile su da je bezbednost novinara u Srbiji sa loše prešla u „eksplozivnu“ fazu, uz sve češće pretnje, napade i izostanak adekvatne reakcije institucija, uključujući policiju.

Predstavnici partnerskih organizacija Mehanizma za brzi odgovor u oblasti slobode medija (MFRR) i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara okupili su se ispred mesta ubistva Slavka Ćuruvije, odakle su poslali snažno upozorenje o stanju medijskih sloboda u Srbiji.

Delegacija, koju čine predstavnici više međunarodnih organizacija, tokom posete razgovarala je sa novinarima, predstavnicima medija, udruženja, sindikata, organizacija civilnog društva, policije, kao i sa predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić.

„Novinari se dehumanizuju i kriminalizuju“

Kamil Magnisalis iz Evropske federacije novinara ocenila je da je situacija u Srbiji drastično pogoršana.

Kako je navela, tokom prethodne godine zabeleženo je više od 208 slučajeva kršenja medijskih sloboda, što je više nego dvostruko u odnosu na godinu ranije, dok je početak ove godine dodatno pogoršao trend.

„To nisu samo brojevi. To je realnost u kojoj se novinari dehumanizuju, kriminalizuju i konstantno im se preti, uključujući i smrću. Sve češće su izloženi napadima, pa i od strane policije, dok rade u neprijateljskom okruženju koje dodatno podstiču političari i državni zvaničnici kroz kampanje blaćenja“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, upravo su takve kampanje bile jedna od ključnih tema razgovora sa Anom Brnabić, uz zahtev da se hitno prekine sa opasnom retorikom usmerenom ka medijima.

„Sve crvene linije su pređene“

Pavol Salaj iz organizacije Reporteri bez granica ocenio je da je stanje slobode medija u Srbiji na istorijskom minimumu.

„Sve crvene linije su pređene“, rekao je Salaj, naglašavajući da bi javna osuda napada na novinare od strane najviših državnih zvaničnika bila važan signal.

On je podsetio da simbolika mesta okupljanja nije slučajna.

„Ovo je mesto prvobitnog greha kada govorimo o bezbednosti novinara, jer odavde potiče kultura nekažnjivosti“, naveo je Salaj, ukazujući i na činjenicu da ubistvo Slavka Ćuruvije i dalje nije dobilo pravosnažan epilog.

Kritike na račun policije

Posebno oštre kritike upućene su Ministarstvu unutrašnjih poslova i policiji.

Marija Čereševa iz Asocijacije evropskih novinara rekla je da je delegacija „zaprepašćena“ nedostatkom razumevanja ozbiljnosti problema, ali i izostankom konkretnih rezultata u istragama napada na novinare.

„Čak i u slučajevima kada postoje dokumentovani primeri napada na novinare, uključujući i one u kojima su učestvovali policijski službenici, nema napretka u njihovom rešavanju“, rekla je ona.

Dodala je da ne postoji nijedan poznat slučaj u kojem je policajac snosio odgovornost zbog napada ili nepostupanja.

Zbog toga, kako je naglasila, raste nepoverenje u institucije, pa sve veći broj novinara odlučuje da napade uopšte ne prijavljuje.

Novi oblici pritisaka i napada

Delegacija je ukazala i na nove oblike ugrožavanja slobode medija, uključujući upotrebu špijunskih softvera protiv novinara, kao i sve učestalije sajber napade na medije i njihove naloge na društvenim mrežama.

Takođe je istaknut i problem SLAPP tužbi, koje se koriste kao sredstvo pritiska na novinare i medije.

Zahtevi: odgovornost, zaštita i reforme

Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara Atila Mong izneo je niz konkretnih zahteva.

Među njima su obezbeđivanje pravde u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, hitno zaustavljanje neprijateljske retorike prema novinarima, kao i uvođenje disciplinskih mera za policijske službenike koji krše pravila.

Zahteva se i jačanje saradnje između policije i tužilaštva, kao i dodatna obuka policije u postupanju prema novinarima.

Delegacija je takođe naglasila potrebu za hitnim formiranjem Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i za uvođenjem mehanizama zaštite od SLAPP tužbi.

Na kraju, poručeno je da je neophodno jačanje postojećih mehanizama zaštite novinara i vraćanje poverenja u institucije, kako bi se sprečila dalja eskalacija nasilja.