Deset meseci posle tragedije u kojoj je nadstrešnica na novosadskoj Železničkoj stanici usmrtila šesnaestoro ljudi, Srbija i dalje nema odgovore – umesto optužnica, održane su komemorativne šetnje širom zemlje, a srednjoškolci, studenti i građani poručuju da neće odustati dok pravda ne ugleda svetlost dana.
Deset meseci nakon što je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala i usmrtila 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena, širom Srbije održane su komemorativne šetnje kojima je obeležen ovaj crni datum. Inicijativa je potekla od srednjoškolaca, kojima su se priključili studenti i građani.
U Beogradu je u šetnji učestvovalo na desetine hiljada građana. Povorka je krenula sa Savskog trga, a trebalo je da se završi na Trgu Republike. Kod raskrsnice sa Trgom Nikole Pašića, studenti i srednjoškolci su formirali “živi zid”, pozivajući okupljene da ne prilaze metalnoj ogradi iza koje su stajali pripadnici Interventne brigade policije. Na samom trgu nalazili su se i pripadnici Žandarmerije, opremljeni za razbijanje demonstracija, dok je u blizini, oko šatora, nekoliko stotina pristalica vlasti sedelo uz tihu muziku. Povorka je u tišini prošla i pored zgrade “Politike”, gde su srednjoškolci položili belu ružu, poručujući da slobodni mediji u Srbiji umiru.
Komemorativne šetnje održane su i u drugim gradovima. U Novom Sadu okupile su na hiljade ljudi, dok su u Inđiji i Staroj Pazovi građani takođe izašli da odaju poštu stradalima. U Staroj Pazovi pročitana je objava majke Anđele Ruman, koja je u tragediji izgubila život:
„Anđela Ruman nije broj. Ona je: voljena ćerka, sestra, drugarica, kuma, komšinica, prijateljica, voljena devojka. Imala je dušu, snove, koji se nikad neće ostvariti. Tog dana si pošla svojoj ljubavi Milošu. Voljenom, kao i ti što si dobra duša. Tako i ove besane noći kroz glavu prolaze vaši planovi, i dalje vas čujem iz sobe, vidim kako sedimo i pričamo o vašem salašu… Ako postoji, a nadam se da postoji raj, tamo ćemo se uskoro sresti. Do našeg susreta ja čekam da pravda ugleda svetlost dana, mada je 10 meseci prošlo, a ništa se po tom pitanju nije promenilo.“
Dok studenti, srednjoškolci i građaninastavljaju da traže odgovornost, država i dalje ćuti. Protiv odgovornih nije podignuta optužnica, a većina osumnjičenih puštena je da se brani sa slobode.
