Juče nisam čula alarm na satu. Prespavala sam deo gde interventna u ranim jutarnjim časovima tuče i gura građane na blokadama. Obično budem tu. Ja ne idem na žurku, uglavnom je propustim. Ali ustanem oko 4, 5 da budem tu kad policija dođe.
Odem noću da čuvam decu. Sednem negde u kraj da ne smetam i osmatram.
Kad prođe vreme kad obično dolaze odem i ja kući.
Oni obično dolaze u zoru, kad dobar deo ljudi ode.
Od nekoliko hiljada ljudi do pedeset ljudi, koje odguraju i to je to.
Čak i kao na Prokopu gde su od stotina hiljada ljudi na nas pedesetak izveli kordone, pet puta više policije nego onih koji protestuju.
Izađe masa ljudi, prođuska, jede i ode kućama a organizuje se blokada.
Ostanu studenti, veterani, nešto malo entuzijasta.
Ljuta sam zbog toga.
Morate da shvatite da ovo nije samo žurka, da ovo nisu samo kiflice i noćne kafice, da ovo nije samo kličemo, veselimo se, igramo kolo.
Ovo je jedemo batine za rani doručak, ali ih jedemo svi zajedno.
Ne možete da samo tako odete ako hoćemo nešto da uradimo.
Ne možete da se pravite da vas se ne tiče.
Kiflice su sjajne ali ajmo od čega će da se živi, nekako mu tako dođe.
Znate od čega će da se živi kad ovi odu?
Od normalnosti, od posla u struci, od ponosa.
Kako da stignemo do njihovog kraja?
Pa tako što ne odete na žurku, nego dođete na fajront. Ili dođete na žurku, pa ostanete do fajronta i ako Bog da, after partija.
Dođete u 5, 6 ujutru kad znate da će biti policija pred otvaranje institucija, koji se blokiraju.
Ne možete zbog posla, jer radite od 7?
Dođite na sat, dva ali budite tu.
Dođete kad znate da će biti kordona, da će biti tuče.
Dođete kad treba da štitimo omladinu.
Super je što slavimo život, ali ja bih radije da slavimo slobodu i pad ove vlasti.
Nema posustajanja, ovo jeste maraton ali je bitno da shvatite da je u tom maratonu daleko bitnije jeste li tu kad je bitno nego jeste li bili na žurci protestu.
Hvala.
