Ako postoji muzika koja ne stari, to su pesme uz koje odrastamo. A ako postoji autor čije su melodije godinama tiho pratile dečje glasove, jutarnje, popodnevne i večernje televizijske programe i bezbrižne dane, onda je to Dušan Karuović. Karuović je ostavio iza sebe jedno od najbogatijih opusa dečije muzike na ovim prostorima, više od 1.300 pesama i preko 1000 drugih kompozicija.
Njegovo ime danas se retko izgovara, ali njegove melodije gotovo svi znamo. One su se slušale bez najave, bez pompe, svakodnevno u domovima, školama i televizijskim programima. Karuović nije pisao pesme da bi bile hitovi, već da bi bile prijatelji detinjstva.
Karuović je bio urednik brojnih emisija dečjeg programa Radio-televizije Beograd, a u svom radu sarađivao je sa istaknutim autorima poput Minje Subote i Dragana Lakovića, kao i sa Dečijim horom Kolibri. Upravo zahvaljujući ovim saradnjama nastajale su emisije koje su decu učile muzici, ritmu i zajedništvu, ali i razveseljavale njihove svakodnevne dane.
Među njegovim najvažnijim ostvarenjima je legendarna emisija „Deco, pevajte sa nama“, za koju je Karuović komponovao i nezaboravnu uvodnu i odjavnu špicu. Ta emisija nije bila samo zabava, bila je muzički susret, prilika da deca postanu izvođači i učesnici, da kroz pesmu razvijaju kreativnost i radost. Pored nje, komponovao je i za druge kultne emisije poput „Kocka, kocka, kockica“, a pesme poput „Sve je stalo, samo deca rastu“ postale su svojevrsni soundtrack odrastanja.
Za razliku od današnje hiperprodukcije dečijeg sadržaja, Karuovićeva muzika nije jurila pažnju. Ona je strpljivo čekala da bude otkrivena. Možda baš zato traje i danas.
Njegov potpis nose i neke od najgledanijih domaćih serija i filmova i mnoge pozorišne predstave: „Boj na Kosovu“, „Srećni ljudi“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Dnevnik uvreda“, „Braća po materi“… Muzika iz tih ostvarenja često je nadrasla same projekte. Poseban primer je pesma „Hriste Bože“ iz filma „Boj na Kosovu“, koja je vremenom postala poznata kao „Himna kosovskih junaka“. Iako je mnogi doživljavaju kao narodnu, iza nje stoje konkretni autori, tekst Ljubomira Simovića i muzika Dušana Karuovića.
Iako je komponovao i muziku za velike filmske i televizijske projekte, upravo je njegov rad za decu ono po čemu zaslužuje posebno mesto u kulturnom pamćenju. Jer dečija muzika je često potcenjena, a u stvari zahteva najveću iskrenost i odgovornost. Karuović je to razumeo.
Danas, kada se njegovo ime sve ređe pominje, njegove pesme i dalje žive Možda je vreme da se taj dug ispravi. Da se Dušan Karuović pamti pre svega kao kompozitor koji je deci dao glas, melodiju i radost. I kao autor čija je muzika dokaz da detinjstvo ima svoj zvuk tih, topao i neprolazan.
