Dve majke u Bečeju stupile u štrajk glađu zbog prava dece sa smetnjama u razvoju

Nakon što ni posle štrajka upozorenja nije postignut dogovor sa lokalnom samoupravom, dve majke dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, novinarka portala Bečejski mozaik Kristina Demeter Filipčev i odbornica grupe „Samo lokalno“ Iva Hromiš, stupile su u štrajk glađu ispred zgrade Opštine Bečej, zahtevajući retroaktivnu refundaciju troškova prevoza njihove dece, piše Webinfo.

Kako majke navode, prethodni razgovor sa predstavnicima opštine nije doneo konkretno rešenje, već je najavljeno da će slučaj biti „razmotren“, nakon čega usledili nisu nikakvi dalji odgovori.

Štrajku glađu prisustvovao je i predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić, koji je podržao majke i njihov potez ocenio kao „herojski čin“.
Jutros su, kako kažu, ispred zgrade opštine postavile stolice i započele štrajk glađu. Tokom dana planiraju da ostaju ispred zgrade, dok će u večernjim satima odlaziti kući zbog brige o deci, a protest će nastaviti narednog jutra.

Kristina Demeter Filipčev ističe da su iscrpele sve pravne i administrativne mogućnosti pre nego što su odlučile na ovakav potez.

„Stupamo u štrajk glađu zato što opština ne poštuje propise, uključujući Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“, navela je ona.

Ona tvrdi da član 189. pomenutog zakona predviđa obavezu lokalne samouprave da finansira prevoz dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez dodatnih procedura koje bi roditelji morali da pokreću.

„Opština je imala sve podatke preko škola i interresorne komisije, ali obaveza nije ispunjena, pa su roditelji morali sami da snose troškove“, rekla je.

Dodaje i da protest nije motivisan finansijskom nadoknadom.

„Ovo nije borba za novac, već za poštovanje zakona. Ako zakoni postoje, moraju da se primenjuju.“

Iva Hromiš navodi da će, pored tužbe Upravnom sudu, biti pokrenut i postupak za naknadu štete protiv opštine.

Prema njenim rečima, za tekuću školsku godinu isplaćuje se mesečna naknada za prevoz, dok su zahtevi za prethodne tri godine odbijeni.

„Ako se pozivaju na budžetske godine, nelogično je da je deo priznat, a deo odbijen“, ističe ona.

Dodaje da smatra da postoji pravni osnov za retroaktivnu isplatu za poslednje tri godine, kao i da bi sudski spor, ukoliko do njega dođe, mogao biti u korist roditelja.

„Samo tražimo ono što našoj deci po zakonu pripada. Nismo ovde da tražimo milost, već primenu propisa“, kaže Hromiš.

Ona upozorava i da problem nije izolovan slučaj i da postoje i druge neizmirene obaveze lokalne samouprave.

Majke poručuju da će štrajk glađu nastaviti sve dok ne dobiju konkretan odgovor i rešenje, uz napomenu da noći neće provoditi ispred zgrade opštine zbog brige o deci, ali će se svakog jutra vraćati na protestno mesto.

„U ovoj državi se problemi, nažalost, rešavaju na ulici jer institucije ne rade svoj posao“, zaključuje Kristina Demeter Filipčev.