Rušenje Generalštaba za potrebe „Trampovih kula“ koštaće građane Srbije desetine miliona evra, dok će investitor ostvariti ogromnu zaradu uz minimalan rizik, upozoravaju građevinski inženjeri, ocenjujući projekat kao presedan u kome država poklanja najvredniji deo Beograda stranom biznismenu.
Troškovi rušenja zgrada nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu, koje su skinute sa liste zaštićenih kulturnih dobara kako bi na toj lokaciji bio realizovan projekat izgradnje „Trampovih kula“, meriće se milionima evra i pašće na teret građana Srbije, upozorili su danas građevinski inženjeri u izjavama za Betu.
Prema nacrtima ugovora sa kompanijom Atlantic Incubation Partners LLC, povezanoj sa Džaredom Kušnerom, država Srbija se obavezala da o svom trošku očisti teren — ruši oštećene objekte bombardovane 1999. godine i pripremi zemljište za gradnju na čak 99 godina zakupa, pri čemu cena zakupa nigde nije definisana.
Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže da je toliko dug period praktično jednak poklanjanju lokacije: „To je fina prevara. Samo oni koji se tek rađaju dočekaće kraj zakupa. Ne bi me iznenadilo da vlast ponudi nekome da gradi hotel i na mestu Ćele-kule u Nišu.“
On ističe da rušenje objekata izgrađenih od izuzetno čvrstog betona može koštati i do 100 evra po kvadratu, što znači da će samo čišćenje terena dostići više miliona evra, a možda i višestruko više ako se pokaže da postoje podzemni nivoi i instalacije čije stanje javnosti nije poznato.
Zgrade Generalštaba imaju oko 12.000 kvadrata, a o tome šta se tačno ruši i šta se nalazi ispod objekata ne postoje objavljeni podaci.
Dašić podseća i da su pored oštećenih zgrada Generalštaba na lokaciji i Stari Generalštab iz 1895. godine i Kasarna Sedmog puka iz 1920-ih, oba zaštićena kulturna dobra, koja bi prema planovima investitora trebalo da postanu deo luksuznog kompleksa — najverovatnije kao recepcije hotela i kockarnice.
Kritike izaziva i „leks specijalis“ donet za ovaj projekat, kojim je u poslednjem trenutku u Skupštini formalno ukinuta zaštita nad oštećenim objektima, iako se zbog toga već vodi spor. Dašić ocenjuje da je reč o jedinstvenom presedanu u kojem zakonodavna vlast retroaktivno poništava odluke izvršne vlasti.
Prema projektu, u kvart između Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske Kušner planira da smesti 280.000 bruto kvadrata — oko 1.500 stanova, hotel, muzej, maloprodajne objekte i 74.000 kvadrata garaža.
Ogroman profit investitora, mali udeo Srbije
Po nacrtu ugovora, Srbija u profitu učestvuje sa samo 22,5 odsto, dok je u projektu „Beograd na vodi“ taj udeo 33 odsto. Investitor, s druge strane, stiče ogroman pristup jednoj od najvrednijih lokacija u državi.
Dašić procenjuje da bi profit investitora mogao biti ogroman:
„Ako kvadrat na toj lokaciji bude koštao 5.000 do 6.000 evra, profit može biti 100 odsto u odnosu na troškove.“
Drugi građevinski inženjer, Vladan Kuzmanović, ocenjuje da je projekat štetan po Srbiju jer država poklanja gotovo tri hektara zemljišta u centru Beograda bez naknade investitoru koji neće platiti ni troškove uređenja građevinskog zemljišta — vredne više od 100 miliona evra.
„Nedopustivo je da Srbija poklanja resurse, zaobilazi procedure, ugrožava kulturno nasleđe i sve podređuje interesima stranog investitora i režima“, rekao je Kuzmanović i dodao da će projekat oštetiti budžet Srbije za stotine miliona evra.
Ocenio je da tvrdnja vlasti da je projekat od „opšteg interesa“ predstavlja obmanu:
„Kako izgradnja privatnog hotela i 185.000 kvadrata stanova doprinosi sveukupnom privrednom razvoju Srbije?“
Kuzmanović smatra da investicija jeste isplativa — ali za investitora i politički vrh, ne za građane: „Pad Vučića je neminovan, ne mogu ga sprečiti ni belosvetski prijatelji.“
Inženjeri upozoravaju da se pod izgovorom razvoja sprovodi još jedan projekat koji će građani Srbije platiti višestruko — rušenjem, poklanjanjem zemljišta, izbegavanjem procedura i ustupcima stranim partnerima, dok je dobit za javni interes minimalna ili nepostojeća.
