Izjave Aleksandra Vučića o studentima i izbornim listama otvaraju pitanje političke komunikacije pre raspisivanja izbora i moguće zabune u javnosti.
Izbori još nisu raspisani, a datum njihovog održavanja i dalje nije poznat, u javnosti se već vodi intenzivna politička komunikacija koja sve više liči na predizbornu kampanju. Najnovije izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Bakua, u kojima se prepliću studenti, izborne liste i politički slogani, otvorile su pitanje da li se već sada stvara prostor za zabunu u biračkom telu.
Vučić je tom prilikom rekao:
„To da na studentskoj listi neće biti studenata, to je kao da imate avione bez pilota, jer ne znate ko će da upravlja. Jedan od slogana nas koji želimo normalnu i pristojnu Srbiju može da bude da ljudi glasaju za studente, jer će biti mnogo studenata na našoj listi, pošto na njihovoj listi neće biti nijedan. Tako da ljudi mogu da znaju da kada glasaju za studente, glasaju za našu listu.“
Ovakvo povezivanje termina „studenti“ sa političkom listom vlasti, u trenutku kada izbori još nisu raspisani, otvara pitanje da li se već sada formira komunikacioni okvir koji može uneti zabunu u javnosti i među biračima, posebno kroz preklapanje identiteta društvene grupe Studentskog pokreta u blokadi i političkih aktera.
Dodatnu neizvesnost stvara i činjenica da se datum izbora u javnosti i dalje pominje kroz različite vremenske okvire, bez zvanične odluke, što doprinosi utisku institucionalne i političke nejasnoće.
U istom obraćanju, predsednik je izneo i niz oštrih ocena na račun studenata i studentskih inicijativa. Studente je opisao , citiramo:
„Ti arogantni, bahati, mladi ljudi ne znaju da mi mnogo novca dajemo za naš narod na Kosovu i Metohiji. Veze blage nemaju. Ništa im nije jasno i ništa ne razumeju. Znaju samo da idu protiv svoje države i kritikuju svoj narod„.
Takve formulacije, upućene široj društvenoj grupi mladih, dodatno doprinose zaoštravanju političkog diskursa i još većeg produbljivanju društvenih podela.
Predsednik se osvrnuo i na njihove navodne političke aktivnosti i rezultate, navodeći da su, kako tvrdi, „pobedili u lekarskim i advokatskim komorama“, uz ocenu da su „esnafe pretvorili u partijska udruženja“.U jednom delu izlaganja otišao je i korak dalje, upoređujući takve procese sa režimima Pola Pota i Idi Amina, što predstavlja jednu od najtežih političkih paralela koje se mogu izneti u javnom govoru.
Posmatrano u celini, ove poruke stvaraju utisak da se politička komunikacija već sada odvija u okviru neformalne predizborne kampanje, u kojoj se prepliću izborni narativi, institucionalne poruke i oštre političke kvalifikacije. Umesto jasnog razgraničenja, ostaje prostor za različita tumačenja i preklapanje političkih identiteta, što dodatno povećava konfuziju u javnom prostoru.
