Dok su građani i studenti danima mirno blokirali zgradu suda u Novom Sadu zahtevajući oslobađanje pritvorenih aktivista, vlast je te postupke nazvala pokušajem državnog udara, obojenom revolucijom i nasiljem nad institucijama. Samo nekoliko dana kasnije – vlast predlaže istu taktiku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je podržao ideju predsednika SNS-a Miloša Vučevića da se sud u Novom Sadu blokira – ovoga puta kako bi četvorica članova Srpske napredne stranke, osumnjičenih za brutalno prebijanje studenata, bili pušteni iz pritvora. Vučić je poručio da „ni policija ni bilo ko drugi“ neće moći da priđe sudu dok se ne donese odluka u korist njegovih stranačkih saboraca.
Za razliku od toga, studenti, profesori, opozicioni predstavnici i građani koji su danima sedeli ispred suda, bez incidenata, zahtevajući elementarnu pravdu i oslobađanje političkih zatvorenika, proglašeni su neprijateljima sistema.
U međuvremenu, dok se u Srbiji pravi razlika između podobnih i nepodobnih, šestoro mladih aktivista – protiv kojih je takođe pokrenut politički motivisan postupak – nalazi se u izgnanstvu u Hrvatskoj .
Troje aktivista u Srbiji je danas dobilo posle više od dva meseca u pritvoru, kućni pritvor pod brutalnim merama kontrole – bez interneta, bez telefona, bez mogućnosti kontakta s ljudima. Preostalo troje čeka da sud odluči da li će biti pušteni. Istovremeno, četvorica batinaša iz vlasti – za koje se predsednik otvoreno založio – izgleda da će da sačekaju politički isposlovanu „pravdu“.
Blokada pravosuđa – kada dolazi odozdo, iz naroda – za vlast je zločin.
Blokada pravosuđa odozgo – kada je predloži partijski šef – postaje legitiman politički zahtev sa sve podrškom od strane predsednika države.
U ovoj zemlji, pravda se meri partijskom knjižicom. A izgnani aktivisti podsećaju nas na to koliko nas sloboda košta – i ko je zapravo brani.
