Svi smo već navikli da upotrebljavamo taj pogrdni, ali i polušaljivi pojam „ćaci“, novu reč koju su aktuelne društvene prilike uvele u srpski jezik. Tipični „ćaci“ je neobrazovan ili poluobrazovan, nesvestan trenutka u kome živi, bez osnovnog poznavanja načina na koji društvo funkcioniše i svesti o ispravnom i pogrešnom, zbog preokupiranosti golim preživljavanjem, ili jednostavno zato što ne poseduje dovoljno intelektualnih kapaciteta. On (ili ona) je obično siromašnijeg statusa, ucenjen radnim mestom, ili zaveden pričom koja mu se danonoćno servira preko velike većine medija u zemlji. To su oni nesrećni ljudi koje smo navikli da viđamo na skupovima podrške vladajućoj stranci, i da ih ismevamo na društvenim mrežama. To je student Pavlović, za koga vlast tvrdi da je „najbolji student na Medicinskom fakultetu“, a koji u svojim javnim nastupima ne uspeva da sastavi prostoproširenu rečenicu.
I dok ova kategorija „ćacija“ već izvesno vreme narodu služi za zabavu i pošalicu (što je jedna druga vrsta problema, sama po sebi, ali to nije predmet ovog teksta), druga, mnogo opasnija i perfidnija kategorija „ćacija“ često prolazi nedetektovano. To je onaj komšija koga znate celog života, školski drug koji se uvek uredno javi, „kul“ tip koji sluša dobru muziku, završio je formalno obrazovanje, često i višeg stepena, i neretko zauzima odgovornu poziciju u društvu. On (ili ona) će Vam se u četiri oka izjadati kako ne podnosi „ovu vlast“, zakleti da je svim srcem uz studente i pobunjene građane, i generalno odavati utisak da je savestan i odgovoran građanin. Nikada ne biste rekli da on može biti ćaci, zar ne?
E, tu dolazimo do onog čuvenog „ALI“, koje Vas može debelo koštati, ako napravite pogrešnu procenu. Jer taj Vaš uzorni i fini komšija, kada se suoči sa izborom između svoje lične koristi i tih moralnih kategorija za koje se pred svetom zalaže, nepogrešivo zaboravlja na bilo kakve obzire, ljudske ili božanske, i svesno staje na stranu koja ima moć u datom trenutku. On će Vam iza kulisa, u tajnosti i u dogovoru (ili bolje reći – po direktivi) tih centara moći, zadati težak i podmukli udarac bez imalo kajanja, kada se najmanje tome nadate. Ova kategorija zaslužuje poseban naziv, kako bismo je razlikovali od nesvesnih zavedenih masa. Nazovimo ih „nad-ćaci“.
Takvih primera je ovih dana mnogo, ali je prosveta posebno zanimljiva kategorija, zbog svog značaja za društvo, jer, svi smo mi slabi na svoju decu, zar ne? Svi bismo želeli da o obrazovanju naše dece vode računa samo najbolji, najkvalifikovaniji i najčasniji učitelji i nastavnici. Ali, realnost je poražavajuća. Od početka ove školske godine, otkazi i smene u prosveti pljušte na sve strane – uklanjaju se buntovni, dovode se poslušni. Da bismo našli primer, ne moramo ići dalje od naše opštine. Osvrnimo se samo na najnovija dešavanja u osnovnoj školi u Belegišu, koja je nekada, i to ne tako davno, važila za uglednu ustanovu, o kojoj se govorilo sa poštovanjem u krugovima prosvetnih radnika.
Ovom školom već nekoliko godina rukovodi Golubinčanin B.B., nekadašnji demokrata, po obrazovanju nastavnik fizičkog vaspitanja, koji je i sam potekao iz redova kolektiva ove škole, kao „prvi među jednakima“, kako za sebe to voli da kaže.
Međutim, da li ste zaista samo prvi među jednakima, kada sebi date za pravo da pred sam početak školske godine na ulicu izbacite omiljenu učiteljicu, majku dvoje dece, da biste na njeno mesto doveli svoju staru prijateljicu, i još jednu devojku koja još uvek nema odgovarajuće kvalifikacije za to radno mesto? Da priča bude još zanimljivija, učiteljica koja iznenada ostaje bez posla je u prethodnoj školskoj godini javno podržala studentski pokret i stupala u obustavu nastave, dok je Beljinova prijateljica doskorašnja direktorka osnovne škole u Novoj Pazovi, a devojka bez kvalifikacija u daljem srodstvu sa direktorom?
Dakle, ovaj uglađeni bivši demokrata, a sada očigledno željan dokazivanja novim gospodarima (setite se stare narodne izreke o poturicama!), ne vidi nikakav problem u tome da po sopstvenom nahođenju ne produži ugovor o radu ženi koja je već dva puta u drugim školama ostajala bez posla zbog politike, jer je odbijala da ide na mitinge vladajuće stranke. Takođe, ne vidi ništa sporno u tome da na to mesto dovede svoju prijateljicu kojoj je iznenada „dosadilo“ da obavlja funkciju direktora, i to baš sada kada postoji veliki pritisak javnosti da se ljudi koji su zauzimali odgovorne pozicije za vreme vladavine SNS-a pozovu na odgovornost?
Takođe, iako se negovoj prijateljici A.A. uredno čuva radno mesto učiteljice u zemunskoj osnovnoj školi „Svetozar Miletić“, on se nudi da joj krajnje „lafovski“ ustupi mesto neposlušne koleginice, kako bi verovatno svim kadrovima bliskim vladajućem režimu, od kojih su neki po sopstvenom priznanju boravili i u čuvenom „Ćacilendu“, bilo ugodnije u narednoj školskoj godini.
Ovaj potez direktora, prema našim saznanjima, izazvao je šok u kolektivu OŠ „Vera Miščević“ u Belegišu, gde je ova koleginica poznata kao vrlo omiljena, korektna i pristupačna za saradnju, ali i među roditeljima čijoj deci je otpuštena učiteljica predavala. Kolege su odmah pokušale da odgovore direktora od ove problematične odluke, ubeđujući ga da sirotoj ženi omogući da nastavi rad na bilo kom slobodnom mestu i u bilo kom procentu angažovanja – kao zamena za koleginicu koja je na trudničkom, u školskoj biblioteci…Međutim, „nad-ćaci“ je ostao nepokolebljiv, i umesto toga zaposlio još jedan upitni kadar – mladu učiteljicu M.V., koja nema završene master studije.
Roditelji su u rekordno kratkom roku podneli peticiju školi da se učiteljica njihove dece vrati na posao, i to je potpisalo 11 od 14 roditelja. Ostaje da se ova situacija isprati i da svi zajedno vidimo koliko su stanovnici naše opštine spremni i sposobni da odgovore na očigledne primere samovolje pojedinaca bliskih režimu. Da li je to već postala naša svakodnevnica, da li smo oguglali, ili još uvek imamo volje da se borimo? Pokazaće ova školska godina, koja, zbog ovakvih besramnih poteza, već ima sve preduslove da bude veoma turbulentna.
Ime autora poznato redakciji.
