Oni među nama,koji se sećaju devedesetih sećaju se toga da je kraj Slobodana Miloševića počeo time što je izveo borbena vozila na narod.
Večeras smo imali priliku da to opet vidimo posle skoro tri decenije.
Opet gledamo mafijaška smaknuća, huligane i režimsku paščad. Gledamo pripadnike vojske Srbije kako na svoj narod vade pištolj.
To nije moj svet niti svet bilo kog normalnog čoveka.
Ali, tu smo gde smo, ovo je naša zemlja i mi ćemo je braniti.
Sinoć su razbijene prostorije SNS-a u Novom Sadu na dve lokacije– na Bulevaru oslobođenja i u Stražilovskoj. Narodu je prekipelo. Prostorije su inače, u toku dana potpuno očišćene od strane SNS-a i sve što je vrednije je odneseno. I da su hteli, ne bi imali šta da ukradu apropo tvrdnji režima da je sve pokradeno. Za ovo postoje i snimci.
Šta mi sada gledamo ?
Dočekali smo da vidimo kako policija hapsi dečaka od 12 godina, kako brutalno prebija onog od 15 godina. Jesu li to naša deca o kojima brinete?
Majke i bake, koje policija tuče pendrecima, hitna pomoć koja dostavlja oružje, njih dvadeset u uniformi na jedno dete, maskirani batinaši u dvorištu Vlade Srbije i studentkinja, koju su drzali tri sata u Vladi Srbije i pretili joj silovanjem sve je to slika ovog režima zla, koji je pred padom.
Svi vi, koji sebe nazivate politički neutralnima u ovakvom momentu i pravite se da se ovo nekom drugom dešava, ako završe s nama što se bunimo, čisto da znate doći će i po vas što ćutite. Vidimo se na ulici.
