Koliko ste puta u proteklih devet meseci zastali i rekli sebi: Ovi mladi su čudo?
Koliko puta ste osetili ponos dok ste gledali njihova vedra lica kako, bez trunke straha, stoje pred kordonima i institucijama koje bi ih najradije ućutkale?
Koliko puta ste pomislili – Eto, ima nade?
Neki su vozili bicikle stotinama kilometara do Strazbura da bi Evropa saznala šta se dešava u Srbiji.
Neki su trčali sve do Brisela da bi skrenuli pažnju evropskih institucija na nepravdu kroz koju prolazimo.
Neki su pomagali u gašenju požara – ne pitajući ko će im zahvaliti, već samo kako da spasu što više života i domova.
Neki su spavali po zimi na stadionu, boreći se za istinu i pravdu.
Neki su prepešačili stotine kilometara kroz Srbiju, od grada do grada, da bi preneli poruku koja se ne može ućutkati.
Mnogi su danima i noćima stajali pred institucijama, držeći transparente visoko, iako su znali da će im sutra možda na vrata zakucati policija.
Mladi Srbije nisu stajali po strani. Ustali su – glasno, dostojanstveno i nepokolebljivo – protiv korupcije, za pravdu i za promenu sistema u kojem živimo. Sa studentskih protesta u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Nišu, do šetnji kroz gradove i varoši širom zemlje, pokazali su da se budućnost ne čeka skrštenih ruku.
Oni su neumorni čuvari javnog dobra, neustrašivi borci za istinu i pravdu. Organizovali su humanitarne akcije koje vraćaju veru u solidarnost, proteste koji pomeraju granice dozvoljenog, kampanje koje razotkrivaju laži i nepravdu. Hrabri i sjajni, prkosni i istrajni, ponekad umorni, ali nikada poraženi.
Danas, na Međunarodni dan mladih, vredi ih podsetiti – svaka pesma pred kordonom, svaka noć provedena pod otvorenim nebom, svaki kilometar pređen nogama ili biciklom, svaki plamen koji su pomogli da se ugasi, svaki korak prepešačen kroz Srbiju, svaki hladan stadion na kojem su prespavali, svaki transparent podignut visoko iznad glava – sve to nisu sitni gestovi, nego temelji jednog pravednijeg društva.
I zato, kad vas danas zaspu motivacionim citatima i šarenim infografikama, setite se ovih stvarnih lica i stvarnih priča. Setite se da oni nisu samo „mladi“ – oni su pokretači promene, svetionici hrabrosti, i dokaz da Srbija ima budućnost.
Jer su nam u poslednjih devet meseci već pokazali: ima nade. Jer oni ne čekaju promene – oni ih prave.
