Miloš Vučević više neće biti premijer Srbije – odluka je konačna nakon što je podneo ostavku. Takođe, ostavku je podneo i Milan Đurić, koji više nije gradonačelnik Novog Sada. Ovi potezi dolaze kao direktan odgovor na masovne studentske proteste, koji su proteklih dana potresli Srbiju.
Nakon brutalnog napada na studentkinje tokom noći u Novom Sadu, odgovornost je morala biti preuzeta. Vučević i Đurić, kao prvi na udaru nezadovoljnih studenata i građana, podneli su ostavke, što predstavlja ozbiljan udarac za režim Aleksandra Vučića.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je izjavio da je spreman da potpiše zahtev o pomilovanju studenata i profesora koji su procesuirani tokom protesta, ali je istovremeno najavio rekonstrukciju Vlade. Kako je naveo, očekuje da 50 odsto ministara bude zamenjeno, što ukazuje na ozbiljne političke turbulencije.
Očigledno je da je režim Aleksandra Vučića uzdrman do temelja. Studenti i građani su jasno stavili do znanja da pregovora, dijaloga ili kompromisa neće biti dok se svi njihovi zahtevi ne ispune. Ostavke Vučevića i Đurića samo su prvi korak u nizu promena koje se očekuju. Studenti su izvojevali veliku pobedu, ali borba se nastavlja dok se svi zahtevi ne sprovedu u delo.
Šta sledi za Vladu Srbije i Narodnu skupštinu?
Premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku, čime je Vlada Republike Srbije prešla u tehnički mandat. Ovo otvara pitanje daljih političkih poteza, a prema Ustavu Srbije i Zakonu o Vladi i predsedniku Republike, postoje dva moguća scenarija.
Naime, ostavkom predsednika Vlade automatski prestaje mandat celokupnoj Vladi. Tehnička Vlada može obavljati samo tekuće poslove i ne može predlagati zakone, donositi propise, niti vršiti imenovanja državnih službenika, osim u izuzetnim okolnostima kada su u pitanju hitne državne potrebe, interesi odbrane ili vanredne situacije.
Dva moguća scenarija
Prvi scenario podrazumeva da Narodna skupština u roku od 30 dana izabere novu Vladu. To znači da predsednik Republike, nakon konsultacija sa predstavnicima izbornih lista, predlaže kandidata za novog predsednika Vlade. Ukoliko većina narodnih poslanika podrži predloženu Vladu, nova izvršna vlast stupa na dužnost.
Drugi scenario nastupa ukoliko Narodna skupština ne uspe da izabere novu Vladu u zadanom roku. U tom slučaju, predsednik Republike je u skladu sa Ustavom dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše nove izbore.
Šta dalje?
U narednim danima očekuju se političke konsultacije i eventualni pregovori o formiranju nove vlade. Ostaje da se vidi hoće li Srbija dobiti novi kabinet u ustavnom roku ili će građani uskoro ponovo na birališta.
Ovo je ključan politički trenutak za Srbiju, a dalji koraci zavise od odluka političkih aktera u Narodnoj skupštini i predsednika Republike.
