Letnja sezona je počela, ali u jednoj od najbogatijih opština u Srbiji – bazena nema. Umesto prskanja, skakanja i smeha dece, kompleks bazena u Novoj Pazovi zjapi prazan, zapušten i zatvoren. Pločice otpadaju, trava raste iz betona, a celokupan kompleks izgleda napušteno i zapušteno, kao da se nikada nije ni koristio.
Dok gradovi širom Srbije otvaraju bazene i kupališta oko 20. juna, što je uobičajen početak letnje sezone, Pazova ne samo da nije otvorila bazen – već ni ne zna ko njime trenutno upravlja.
JKP „Vodovod i kanalizacija“, koje je godinama održavalo bazen, povuklo se iz tog posla, a umesto blagovremenog obaveštavanja i pronalaženja rešenja, tek 12. juna – svega nekoliko dana pred početak sezone – objavljena je štura poruka na sajtu preduzeća: „Otvaranje bazena se odlaže iz tehničkih razloga.“
Nekoliko dana kasnije, 19. juna, održana je 44. sednica Opštinskog veća – elektronskim putem. Na dnevnom redu bila je tačka o stavljanju van snage prethodne odluke o poveravanju upravljanja bazenom, što bi praktično značilo da objekat ostaje bez nadležnog rukovodioca.
Međutim, kako lokalna samouprava ne obaveštava javnost blagovremeno o svojim odlukama, posebno kada se tiču javnih dobara, do nije poznato šta je tačno odlučeno na toj sednici, da li je bazen formalno prepušten zaboravu, ili se planira neki drugi model upravljanja. Javno objavljeni dokumenti ne postoje, a građani ostaju u mraku.
U međuvremenu, grupa sugrađana obišla je bazen i snimila njegovo trenutno stanje – i ono je porazno: otpale pločice, zarasla trava, prljavština, potpuno zapušteno stanje koje ukazuje da se sezona nikada ni nije pripremala. Snimci su izazvali gnev na društvenim mrežama i podgrejali sumnje da se objekat namerno pušta da propadne kako bi kasnije bio dat u koncesiju.
Građani s pravom izražavaju zabrinutost da će bazen, koji je godinama služio javnom interesu, biti prenet u privatne ruke pod izgovorom “tehničkih razloga” ili “neisplativosti”. U opštini sa jednim od najjačih lokalnih budžeta u Srbiji, ovakav ishod deluje više kao politička odluka nego kao slučajnost.
U opštini koja se diči rastom, investicijama i raznim projektima, nemogućnost da se održi jedan bazen deluje više kao politička odluka nego kao tehnički problem.
Pitanja koja ostaju bez odgovora:
Zašto je sve ostavljeno za poslednji trenutak?
Zašto građani nisu ranije obavešteni?
I da li neko već unapred zna ko će i pod kojim uslovima preuzeti bazen?
Dok se u ostatku Srbije kupališta pune ljudima, u Pazovi je tišina – i zaključana kapija. Iza nje, umesto plivača, rastu sumnje.
Ostaje pitanje:
Ko odlučuje o javnoj imovini – građani, njihovi izabrani predstavnici, ili skriveni planovi o privatizaciji?
