Prava političkih zatvorenika- zašto opet ćutimo?

Pre četiri dana priveden je Miša Bačulov. O tome da mu je određen pritvor od 30 dana i on i njegov advokat saznali su iz medija.
Pritvor mu je izrečen da ne bi ponovo učinio delo za koje se tereti da je želeo da ga učini. Prethodna optužba je da je želeo da izazove nerede i državni udar time što će odglumiti trovanje i za to optužiti Vučića.
Čak i da ova optužba nije potpuno besmislena kao takva, ono što je usledilo za njom je isto tako suludo.
Miša je umesto na Klisu odveden u Centralni zatvor u Beogradu. Advokat ga još uvek nije posetio i porodica o njemu ništa ne zna.
Naime, sudija koji je trebalo da dozvoli posetu advokata nije bio tu, te će ga advokat posetiti tek u ponedeljak. Njegova supruga takođe može da ga vidi tek sledeće nedelje, dok dobije dozvolu, što će takođe trajati.
Rešenje o pritvoru još uvek putuje poštom do Novog Sada, a isto je neophodno da bi se podnela žalba.
Miša Bačulov nije pravosnažno osuđen ni za šta. Pritvor je mera, ne kazna. Zašto se onda njemu krše ljudska prava u slučaju sudskog i policijskog postupanja?
Zašto se niko ne oglašava od strane uticajnih pojedinaca, političkih partija opozicije, nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, advokata, sudija?
Da li ste svi opet pali na propagandu režimskih medija i opet ćemo pustiti nekog da mesecima trune u zatvoru, kao što je učinjeno sa novosadskom šestorkom?
Da li je to što se njima desilo bio test da vlast vidi može li u nekom trenutku izvesti ruski scenario sa Navaljnim?
Podsećam vas da ćutati i biti neutralan u momentu nepravde znači da postajemo isti kao oni protiv kojih se borimo.