Organizacija ProAktiv upozorava da primena Briselskog sporazuma, iako nikada nije ratifikovan, proizvodi ozbiljne posledice po pravni poredak Srbije, posebno u oblasti obrazovanja na Kosovu i Metohiji, gde se otvara pitanje odgovornosti rukovodstva UPKM.
Organizacija ProAktiv upozorila je na, kako navode, ozbiljan pravni paradoks koji proizilazi iz primene Briselskog sporazuma iz 2013. godine, ističući da ovaj dokument nikada nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije i samim tim formalno ne pripada pravnom poretku države.
U saopštenju se podseća da je Ustavni sud zauzeo stav da je reč o političkom aktu, čime je izbegnuta ocena njegove ustavnosti. Ipak, uprkos tome, odredbe sporazuma su, kako tvrdi ProAktiv, dosledno sprovođene u praksi, što predstavlja primer vaninstitucionalnog delovanja i zaobilaženja ustavnih i zakonskih procedura.
Posebno se ukazuje na izdvojeno mišljenje sudije Katarine Manojlović Andrić, koja je upozorila da odluka o nenadležnosti Ustavnog suda nije bez posledica. Prema oceni ProAktiva, te posledice su danas vidljive kroz, kako navode, „sistemsku degradaciju i integraciju institucija Republike Srbije u ustavno-pravni okvir samoproglašene Republike Kosovo“.
„Na delu je opasan pravni paradoks – akt bez formalne pravne snage proizvodi konkretna pravna dejstva i menja živote građana, bez javne rasprave i jasnih kanala odgovornosti“, navodi se u saopštenju.
Organizacija posebno ističe da je ovaj proces sada zahvatio i obrazovni sistem na Kosovu i Metohiji, koji ima, kako ocenjuju, ključni državni, kulturni i identitetski značaj. U tom kontekstu, upozoravaju da se transformacija obrazovnih institucija iz sistema Srbije u „kosovski sistem“ više ne može opravdavati nejasnim ili neformalnim mehanizmima odlučivanja.
ProAktiv naglašava da pravna praznina ne sme služiti kao zaklon za donosioce odluka, niti kao način izbegavanja odgovornosti.
U fokusu kritike našlo se i rukovodstvo Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. ProAktiv smatra da postupci upravljačkih struktura, uključujući rektora i dekane, moraju biti predmet detaljne analize.
„Njihovo eventualno učešće u transformaciji obrazovnog sistema izvan okvira Ustava Republike Srbije predstavlja ozbiljno kršenje dužnosti očuvanja institucionalnog suvereniteta“, navodi se.
U saopštenju se zaključuje da politički kontekst i pregovori ne mogu biti opravdanje za konkretne poteze koji, kako tvrde, doprinose slabljenju državnog prisustva u oblasti obrazovanja i nauke. ProAktiv poručuje da institucionalna odgovornost mora biti jasno utvrđena i individualizovana, te da pasivnost ili aktivno učešće u promenama koje narušavaju postojeći pravni poredak moraju imati i pravne i moralne posledice.
