Sinoć su zidovi Srpskog narodnog pozorišta i Matice srpske videli ono što njihovi “čuvari” nisu – kriminalce, priučene funkcionere i nasilnike SNS-a kako pesnicama brane stepenice kulturnog zdanja, dok studenti i novinari trpe udarce koje policija “nije videla”.
Sinoć su zidovi Srpskog Narodnog pozorišta u Novom Sadu i članovi Matice srpske videli ono što nikad nisu. Videli su one, koji nisu ušli u pozorište i biblioteku od osnovne škole, ako su i istu završili kako se počastima ulaze na svečanu skupštinu. Kriminalci, priučeni funkcioneri, pioni naterani u stado, štite stepenice kulturnog zdanja. Pesnicama prorađuju gradivo koje nisu naučili kad je trebalo.
Sinoć je nekoliko studenata dobilo ozbiljne udarce od zločinaca SNS-a. Čak njih petorica iz službe vladajućeg režima studentkinju udaraju i otimaju joj pištaljku.
Policija nije videla te udarce. Nije videla ni kako udaraju drugu studentkinju i ona pada. Nisu videli ni kako su udarali Inasa, studenta iz Novog Pazara. Sasvim sigurno nisu videli ni okrvavljeni nos jednog studenta ni napadnutog novinara Žarka Bogosavljevića. Žarka su udarili i izbili mu telefon iz ruke.
Po ko zna koji put. Verovatno će uprkos tužbi reći da nisu videli ništa.
Oni mnogo toga ne vide. Ne vide ni Nedu Perić, kako snima ko je tukao decu, da bi se predsednik lično zahvalio i dao orden kome treba. Ne vide ni kako provocira.
Ne vide ni sramotu, ni zločin, ni nasilje. Ne vide ni da je išta pogrešno u odbrani zla i tiranije. Vele da im se može.
Ali, istinski verujem da će sav naš dokumentarni materijal uskoro biti jako dragocen i da će svi ti nevidljivi, čiji su dosijei brisani jer učestvuju u represiji, biti upravo najvidljiviji slobodnom pravosuđu i organima gonjenja. Tad im se više neće moći jer će svi zajedno deliti zatvorske ćelije i optuženičke klupe.
