Skupština Autonomne pokrajine (AP) Vojvodine usvojila je svih šest tačaka dnevnog reda – od osnivanja dve nove akademije strukovnih studija, preko izmena prostornog plana za Fruška gora, do odluka o finansijskoj podršci nacionalnim manjinama i unapređenju multikulturalizma i službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih zajednica.
Podršku većine dobile su odluke o osnivanju Akademije strukovnih studija „Sirmijum“ u Sremska Mitrovica i Akademije strukovnih studija Novi Sad, kao i izmene i dopune prostornog plana područja posebne namene za Frušku goru. Usvojene su i odluke o dodeli sredstava za unapređenje položaja nacionalnih manjina i rada organa i organizacija u kojima su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina.
Međutim, iza formalnog jedinstva većine ostala je oštra rasprava i gotovo potpuna tišina poslanika vladajuće koalicije.
Akademija – „reforma“ ili „akademski frankenštajn“?
Polemiku je izazvala odluka o osnivanju Akademije strukovnih studija Novi Sad. Dok su predstavnici vlasti govorili o racionalizaciji i unapređenju sistema, poslanik iz Stare Pazove Milan Turanjanin ocenio je da je reč o „smrtovnici za akademsku autonomiju u Vojvodini“.
„Ovde pred nama imamo dokument koji se naziva ‘Predlog odluke o osnivanju Akademije strukovnih studija Novi Sad’. Na prvi pogled, to je suvoparan birokratski papir. U stvarnosti, to je smrtovnica za akademsku autonomiju i manifest bahatosti koji ne pamti novija istorija našeg visokog obrazovanja“, poručio je Turanjanin sa skupštinske govornice.
On je posebno kritikovao planirano spajanje Visoke tehničke škole, Visoke poslovne škole i Visoke škole za obrazovanje vaspitača.
„Spajate inženjere, ekonomiste i pedagoge u jedan akademski frankenštajn – bez ijedne ozbiljne ekonomske analize, bez suvislog stručnog razloga i uz apsolutno protivljenje onih kojih se to najviše tiče“, rekao je.
Podsetio je da je Nastavno-stručno veće Visoke tehničke škole glasalo protiv spajanja rezultatom 24 prema 0. „Od dvadeset četvoro profesora – niko, ama baš niko – nije podržao ovu ideju. Čemu služe zakonom propisani procesi ako mišljenje struke ne vredi ništa?“, upitao je.
Turanjanin je upozorio i na, kako je naveo, „skandaloznu kadrovsku pozadinu“:
„Ako danas izglasate ovaj predlog, vi ne osnivate Akademiju. Vi osnivate partijsko preduzeće za distribuciju sumnjivih zvanja. Kakvu poruku šaljemo studentima? Da rad i poštenje nisu važni.“
Za odluku su glasali poslanici vladajuće većine, dok su protiv bili poslanici opozicije.
Fruška gora – „nacionalni interes“ ili interes pojedinaca?
Ni rasprava o izmenama prostornog plana za Frušku goru nije prošla bez teških reči.
„Danas pred sobom imamo pravo malo remek-delo administrativne naučne fantastike pod nazivom ‘Izmene i dopune prostornog plana Fruške gore’“, započeo je Turanjanin svoje izlaganje.
Posebno je problematizovao deo plana koji se odnosi na parcelu u Beočinu i planiranu „posebnu namenu“.
„Kažete – odbrana zemlje. Pa kakva nam je to odbrana koja počinje motornom testerom u srcu nacionalnog parka? Da li mi to gradimo nevidljivi zid od četinara ili se samo nadamo da će neprijatelj, kad vidi koliko smo posekli šume, pomisliti da smo već sami sebe porazili?“, rekao je.
Osvrnuo se i na izveštaj o javnom uvidu:
„Citiram – ‘Nema posebnih sugestija i smernica’. Pa naravno da ih nema! Ako javni uvid organizujete tako da za njega znaju portir i tri prolaznika, onda je tišina zaglušujuća. To nije javni uvid, to je javno ignorisanje zdravog razuma.“
U nastavku je ocenio da se pod pojmom „posebne namene“ kriju interesi koji nemaju veze sa zaštitom prirode:
„Kažete ‘odbrana zemlje’, a mislite na profit privatne kompanije. Kažete ‘posebna namena’, a mislite na posebne drugare kojima treba put do vikendice u zoni gde gradnja ne bi smela da postoji ni u snovima.“
„Fruška gora su pluća Vojvodine, a vi ste ih stavili na aparate za disanje i još nam naplaćujete struju za te aparate“, zaključio je Turanjanin, dodajući da ovaj plan „nije dokument, već poternica za prirodom“.
Za izmene plana glasala je vladajuća većina, dok su se poslanici opozicije izjasnili protiv.
Stara Pazova – jedan glas protiv, ostali bez reči
U raspravi o dve najvažnije tačke, Akademiji i Fruškoj gori, od poslanika koji predstavljaju opštinu Stara Pazova za reč se javio samo Milan Turanjanin.
Jelena Borovac (SPS) i Milan Beara (SNS) nisu se obraćali tokom rasprave, dok Aleksandra Sokolović(SNS) nije prisustvovala sednici.
Tako je u danu kada se odlučivalo o budućnosti visokog obrazovanja i o prostoru jednog nacionalnog parka, Stara Pazova u plenumu imala samo jedan glas i to opozicioni. Ostali predstavnici su, bez diskusije, podržali predloge vladajuće većine.
Sednica je završena usvajanjem svih tačaka dnevnog reda, ali je rasprava otvorila šira pitanja da li se u pokrajinskom parlamentu još uvek čuje glas struke i javnog interesa ili se odluke donose po liniji političke discipline, bez obzira na dugoročne posledice.
