Građani solidarno sakupili novac da bi makar jedan podnosilac zahteva za informacije od javnog značaja mogao da plati ono što po zakonu treba da bude dostupno – elektronski i besplatno
Kada građani u Opštini Stara Pazova požele da provere kako se troši njihov novac – dobiju račun na 29.400 dinara. Toliko je traženo za izdavanje dokumentacije elektronskim putem, i to na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji se odnosi na 18 udruženja građana i njihove finansijske izveštaje.
Iako bi dokumenta po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama trebalo da budu besplatna ili uz minimalnu naknadu koja pokriva stvarne troškove štampe i kopiranja, Opština Stara Pazova naplaćuje skoro 30 hiljada dinara za elektronski dokument, uz komplikovan sistem koji bi obeshrabrio i najupornije. u 21 veku.
Naime, građanka koja je podnela zahtev pokušala je da uplatu obavi elektronski, ali sistem je odbio uplatu – poziv na broj je imao samo pet cifara, dok je minimalan broj dozvoljenih cifara za uplatu šest. Nakon što nije dobila nikakvu povratnu informaciju, otišla je do šalter sale platnog prometa, gde joj je službenica potvrdila da uplate ne mogu da prođu i da su – pazite sad – pozivi na broj promenjeni još 3. februara.
Zatim odlazi u opštinu da preda dokumenta i pita ko se krije iza inicijala na dopisu koji je dobila. Posle malo nećkanja, rečeno joj je da je to Nina Ašćerić iz Kabineta predsednika opštine. Kada joj je ukazala na problem sa pogrešnim pozivom na broj, Ašćerić se iznenadila otkud građanka to zna – ali je ostala ljubazna i pokušala da pomogne.
Pozvala je načelnicu finansija, Sonju Mijović, koja joj je izdiktirala novi poziv na broj, ali i novi broj računa. Na osnovu toga, građanka pravi novu uplatnicu, vraća se u platni promet, ali – ništa ne funkcioniše. Službenica joj saopštava da račun nije dobar.
Nakon mnogo strpljenja, pokušava da uplatu izvrši preko starog računa i novog poziva na broj – i uspeva. Ispostavlja se da je upravo stari račun onaj koji je registrovan za naknade za kopije dokumenata, dok je novi – pogrešan.
Vraća se zatim kod Nine Ašćerić da sve to prenese, a ona se ljubazno izvinjava uz napomenu da je samo posredovala i da joj je pogrešan broj računa dala upravo načelnica finansija.
Cela situacija otvara ozbiljna pitanja:
Ko u opštinskoj upravi ne zna osnovne stvari o računima za uplate?
Da li je 29.400 dinara način da se obeshrabre građani u potrazi za istinom?
I najvažnije: Ko nam vodi finansije u opštini – kad ni za uplatnicu ne može da garantuje ispravnost?
Nakon svega, ostaje gorak ukus: građani koji žele istinu i odgovornost – plaćaju skupo. I to doslovno.
