Na 11. sednici Skupštine opštine Stara Pazova održane 6.oktobra nakon dva meseca ne održavanja, odbornici vladajuće većine su ponovo ćutali. Sve tačke dnevnog reda usvojene su bez rasprave, bez pitanja i bez trunke dileme – ruke su se dizale mehanički, dok je suština ostala izvan zidova skupštinske sale.
Na 11. sednici Skupštine opštine Stara Pazova sve je, očekivano, prošlo kako je planirao vladajući režim – četrnaest tačaka dnevnog reda usvojeno je većinom glasova odbornika vladajuće stranke. Bez rasprave, bez dileme, bez ijednog pitanja. Ruke su se dizale mehanički, kao da je reč o fizičkoj vežbi, a ne o odlučivanju o životu građana koji ih plaćaju da misle, čitaju, raspravljaju i – pre svega – zastupaju javni interes.
Odobreno je raspisivanje konkursa za direktora Narodne biblioteke „Dositej Obradović“, ali su najviše pažnje privukla imenovanja i razrešenja vršilaca dužnosti direktora javnih komunalnih preduzeća. Kadrovske promene su, po starom dobrom obrascu, obavijene partijskom logikom, gde su stručnost i iskustvo sporedna fusnota, a lojalnost – ključ kvalifikacije.
Tako je diplomirani pravnik iz Vojke, Miloš Milovanović, iz Kancelarije za urbanizam prešao u direktorsku fotelju. Živan Paunović iz Surduka nastavlja svoj put kroz preduzeće u kome je već bio rukovodilac i referent – sada kao prvi čovek. A Libuška Lakatoš, dosadašnja v. d. direktorka Centra za kulturu, sada postaje direktorka u punom mandatu – još jedan potpis kontinuiteta.
Odbornik Šubić se javio na tačku dnevnog reda o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja javnih preduzeća, čiji je osnivač opština Stara Pazova, za period od 1. januara do 30. juna 2025. godine i tom prilikom zaključio:
„I ovaj izveštaj usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti, samo je usklađen finansijski i bukvalno izgledaju svi isto godinama i bukvalno samo se menjaju cifre. Šta je zanimljivo na primer kod ova dva preduzeća Čistoća i Vodovod, moji omiljeni troškovi, sredstva za posebne namene. Tu je kod Čistoće potrošeno 15 miliona dinara za šest meseci ili 120 hiljada eura na donacije, humanitarne aktivnosti, sportske aktivnosti , reprezentaciju i propagandu. A zapravo, glavna stvar je što je jedno 160 miliona dinara potrošeno ne znamo kako. Ako je 320 miliona, grubo rečeno, prihodovano, polovina je potrošena na plate i za ova sredstva posebne namene, na šta je potrošeno ostalih 160 miliona dinara? Znači, bar nešto da je rečeno u izveštaju. Šta su zapravo troškovi komunalnog preduzeća to se uopšte ne vidi. Ko su korisnici ovih sredstava posebnih namena? Ista priča je i za Vodovod, odprilike i ista suma. To je oko nekih milion i dvesta hiljada eura za šest meseci ukupno za dva preduzeća, kako je potrošeno, znači ne vidi se uopšte na koji način su trošena ova sredstva. Tako da ja stvarno ne znam da li ste nesposobni ili nećete da kažete i za ovo nikako ne bih mogao da glasam jer ovo izaziva ogromnu sumnju na zloupotrebu.“
Uobičajena tačka o žetvi strnina, međutim, nije ni dotaknuta raspravom o tim brojkama. Delovala je kao čisto tehnički deo sednice, bez ikakve analize poljoprivredne politike, ulaganja ili podrške proizvođačima. Za koga su ti „dobri“ rezultati? Za statistiku ili za one koji jedva sastavljaju kraj s krajem? I naravno, usvojen je i izveštaj o žetvi strnina na teritoriji opštine Stara Pazova. Prema navedenim podacima, žetva je završena početkom jula, a prinosi su – kako piše u izveštaju – „dobri“, s obzirom na nezapamćenu sušu. Odbornik Slobodan Ilić ocenio je da je „ovo farsa, jer se iz godine u godinu prepisuje isti izveštaj, a konkretna podrška poljoprivrednicima ne postoji“ i dodao „Šta konkretno opština predlaže u vezi poljoprivrede, šta konkretno opština radi u vezi poljoprivrede da se nadomesti ljudima ono što su pretrpeli štetu u ovoj godini, da se pomogne ljudima u razvoju poljoprivrede. Znači, prvenstveno bi opština trebalo da se bavi razvojem poljoprivredne proizvodnje, posebno stočarstva. Stočarstvo je potpuno devastirano i uništeno, a mi u našoj opštini imamo tradiciju u Vojki, a naročito u Krnješevcima i po tom pitanju se apsolutno ništa ne radi. Takođe ovde imamo jednu konstataciju da je bila izuzetna suša ove gonine, a mi nemamo ni jednu meru ovde predloženu kako da se pomogne tim ljudima koji su pretrpeli ogromnu štetu od suše. Koji jedva preživljavaju kraj sa krajem. A ovde se samo konstatuju stvari i to je to. Nama ne treba odeljenje koje konstatuje, to znamo svi, to zna svaki poljoprivrednik da je imao sušu i da mu je prinos katastrofalan.“
Usvojen je i izveštaj o poslovanju Opštinske stambene agencije – u likvidaciji. Simbolično, jer kao što se to preduzeće gasi, tako se već dugo gasi i svaka ideja da lokalna skupština može biti mesto suštinske debate. Novi pravilnik o obračunu toplotne energije takođe je prošao bez pitanja. Kao i uvek, bez imalo diskusije, bez da iko iz vladajuće većine makar upita šta taj dokument konkretno znači za građane koji jedva plaćaju račune.
Opozicija je pokušala da pokrene raspravu – o radovima na bazenima, vrtiću „Palčica“ u Novoj Pazovi, prevozu đaka, sali za trening i kvalitetu pijaće vode, kvalitetu vazduha. Kako to nisu bile tačke dnevnog reda, odbornici su dobijali opomene.
Predsednica Skupštine opštine Nataša Eror tom prilikom je poručila odbornicima da odbornička pitanja podnose što pre u pismenoj formi, „kako bi se na njih mogao dati odgovor“.
Kada su odbornici opozicije primetili da odgovori na njihova pitanja ne stižu već više od godinu dana,iako redovno upućuju odbornička pitanja, – ili, kada stignu, nemaju veze sa postavljenim pitanjem – Eror je rekla da „poneke odgovore odbornici dobiju i za samom govornicom“, te da se „trude da pisane odgovore dostave“.
U stvarnosti, međutim, taj „trud“ se retko vidi: odbornici opozicije tvrde da su postavili na desetine pitanja, ali da većina odgovora nikada nije stigla. I u tom odsustvu odgovora ogleda se suština lokalne vlasti – forma se poštuje, a sadržaj je neobavezna stavka.
Odbornica Stanislava Gorjanović postavila je nekoliko pitanja a dva su ipak dobila odgovore na samoj sednici u realnom vremenu.
Prvo, ukazala je na neprimeren datum održavanja Festivala modernog plesa, zakazanog za 1. novembar – na godišnjicu tragedije u Novom Sadu, kada je poginula sugrađanka Anđela Ruman. Predložila je da se datum pomeri iz pijeteta, ali je direktorka Centra za kulturu Libuška Lakatoš odgovorila da se „tog dana održava samo seminar za sudije“, iako u zvaničnom informatoru Centra stoji upravo – 1. novembar.
Drugo, na pitanje o Opštinskoj stambenoj agenciji, odbornica Gorjanović tražila je da se jasno kaže ko je odgovoran za dugove koje će građani iz svog džepa morati da plaćaju, kao i šta će biti sa poslovima koje OSE više ne može da završi. Na to je likvidacioni upravnik Saša Milićević dao odgovor u birokratskom tonu:
„Ja kao likvidacioni upravnik, na osnovu Zakona o privrednim društvima, imam obavezu da utvrdim sve obaveze koje je preduzeće imalo prema dobavljačima. To znači da preduzeće i dalje obavlja neke tekuće poslove, ali nema dozvolu za otvaranje novih. Kada dođe do okončanja likvidacije, utvrdićemo potraživanja, i sve to, na osnovu odluke o izmenama opštinske uprave, preći će – koliko sam upoznat – u Odeljenje za investicije. Dakle, kada se preduzeće briše iz registra privrednih subjekata, sve što je od opštih poslova bitno za građane opštine Stara Pazova preći će u nadležna odeljenja opštinske uprave, tako da niko neće biti zakinut za nešto što ne bi trebalo.“
Pitanje koje je jako zanima građane opštine odnosi se na školski prevoz. Gorjanović je zatražila objašnjenje zašto autobusi namenjeni prevozu đaka stoje na privatnoj parceli, ko je vlasnik parcele, po kom osnovu su tamo parkirani i da li se plaća zakup. Na to je predsednik opštine, umesto konkretnog odgovora, iz klupe dobacio da se „ništa ne plaća“. Međutim, na ključno pitanje – kada će autobuski prevoz konačno proraditi – odgovora nije bilo. Kao ni na pitanje da li PU „Poletarac“ uopšte ima biblioteku — ako nema, zašto ima bibliotekara?
Postavljeno je i set pitanja za JKP Vodovod i kanalizacija, zahtevajući objašnjenje zašto nisu redovno objavljivane analize pijaće vode, iako je prethodna direktorka to javno obećala. Na sajtu su, naime, dostupne samo analize do maja 2025. godine, iako se uzorkovanje, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica, obavlja tri puta mesečno.
Bilo je i nekoliko odgovora od strane predsednika opštine, pre svega na pitanja koja su se odnosila na radove na bazenima, zatim na zgradu na parceli 2457 u Staroj Pazovi, za koju stanari tvrde da nema upotrebnu dozvolu i da joj je spratnost veća od dozvoljene.
Predsednik opštine joj je odgovorio vređanjem, nazvavši je lažovom, ali bez ikakve opomene predsedavajuće Nataše Eror. Pominjani su i radovi na objektu „Palčica“, ali su i ti odgovori, po oceni opozicionih odbornika, bili neprecizni, neodređeni i izbegavajući suštinu.
Najporaznije, međutim, nije to što se odbornici vladajuće većine ne javljaju za reč. Porazno je što su na to građani već navikli. Na taj muk, na tu tišinu u kojoj se, bez ijedne rečenice, dižu ruke i odobravaju odluke koje će nas sve koštati.
Skupština je, po definiciji, mesto govora.
U Staroj Pazovi, ona je odavno postala mesto ćutanja.
A tamo gde se ćuti – demokratija ne živi. Ona samo formalno traje, dok neko ponovo ne pita:
Ko zapravo upravlja ovom opštinom – ljudi ili njihove podignute ruke?
