Iako je otvaranje treće deonice brze pruge Novi Sad–Subotica održano bez zvanične najave, među putnicima na prvoj vožnji bili su i lokalni funkcioneri Marko Gašić i Đorđe Radinović, dok su zvanice tokom prolaska kroz novosadsku stanicu izbegavale da pogledaju u njenom pravcu.
Otvaranje treće deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice proteklo je bez prethodne najave za javnost, ali događaj je okupio državne i lokalne funkcionere.
Kako se može videti na fotografijama koje je Opština Inđija objavila na društvenim mrežama, predsednik ove opštine Marko Gašić bio je među zvanicama, zajedno sa predsednikom Opštine Stara Pazova Đorđem Radinovićem.
Prvom vožnjom iz stanice „Beograd centar“ ka Subotici putovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u pratnji ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Sofronijević, zamenika ministra za saobraćaj i građevinarstvo Mađarske Nandora Čepregija i ambasadora Kine u Srbiji Lija Minga.
Treća deonica brze pruge na trasi Beograd–Subotica duga je 108,1 kilometar i omogućava vožnju brzinom do 200 kilometara na sat. Voz „Soko“ će na ovoj relaciji putovati 41 minut, dok će putovanje od Beograda do Subotice trajati oko 79 minuta. Putnici Interregio vozova na istim relacijama putovaće nešto duže – 54 minuta od Novog Sada do Subotice i oko sat i 39 minuta od Beograda do Subotice.
Iako nije bilo najave svečanog otvaranja, brza pruga je zvanično puštena u saobraćaj, a prve vožnje već su izazvale pažnju javnosti zbog značajnog skraćenja putovanja između najvećih gradova na severu Srbije.
Na video–prenosu koji je emitovala uživo agencija Tanjug vidi se kako predsednik Srbije i ostali zvaničnici tokom prolaska kroz železničku stanicu Novi Sad se nisu ni udostojili da pogledaju u pravcu stanice, iako je upravo pad nadstrešnice na tom mestu, u kojem je stradalo 16 ljudi, postao simbol tragičnih posledica nemara i politike ovog režima. Isto ponašanje ponovilo se i u povratku ka Beogradu, kao da pogled u realnost mora ostati izbegnut dok kamera beleži samo unapred režirani spektakl.Dodatnu pažnju privuklo je to što je Tanjug tokom prenosa nazive stanica prvo ispisivao na kineskom jeziku, a tek potom na srpskom, što je izazvalo pitanje u kojoj mi zemlji živimo.
